Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ДРИКАЗИ

205

Но то г. Дачићу ипак ништа не смета, да са успехом ради на дечјој књижевности, јер колико су потребне књиге за мању децу, у толико су више потребиије за одрасди.ју, чији је интерес за читањем у већој мери развијен. И г. Дачић је својим радом на овом пољу показао, да има и воље и подобности и способности за то, па је тако мишљење о себи утврдио и овим најновнјим делом. Књижица потпуно одговара Намењеном циљу: да пружи младежн здраве и поучне умне забаве у сдободним часовима. У књижицп је осам песама и двадесет прозних састава. Ради бољег разумевања појединих момената и ради веће занимљивости унето је у текст п оссшнаест слика, врло лепих и нригодних. Песме су већнном лирске: патриотске и поучне, једна је само епска: народна ЕраљевиК Марко п соко. Песме су од наших најбољих п признатих песника, те им је то довољна препорука за ваљаност. Ни избору песама за оваку књижицу нема се шта замерити. Прикладио су дошле и неколике песме после сличног прозног састава, с којнм чине лепу целину и разумљивије су, те се с већом пажњом читају. Ни броју песама не можемо замерити, јер је, поред малог простора у књижици, по нашем' мишљењу разлог за оваку размеру песама и прозе: што младеж треба поступно навикавати на читање прозних састава, и то све више озбиљних, а песме да долазе као послжтица. Од прозних састава шест су описи личности, места и историјских догађаја: Енез Михајло, Јанко ГагиИ, Еако је Ђук учно књигу, Чика Јова, Благо томе ко иогине бореКи се за отаџбину и Наш. Ови се описи одлику.ју лепим, лаким и врло занимљивим и поучним излагањем. Материјал је пробран и ваљано распоређен и сређен. Оваки су чланци веома погоднн за буђење и гајење родољубља, и они за младеж више вреде од поучних прича, басана и бајки, те нам је с тога жао, што их у овој књижицп не нађосмо више. Седам је мањих и већнх прича. И нрнче су у лепо , лако и занимљиво рз г хо оденуте, те ће их сваки у сласт читати, ма да се у некима осећа по мало неприродностн. Такве су: Отац и кКи, БраКа и Другови. У првој је мало неприродностп у поступању девојчице (кћери) у нродаји имања н лпвењу звона, и у захтеву Срданову, да она оца дозове п он њу чује (место звоно). Друга — Браћа — пушта браћу, да по најгорем времену иду један другом на впђење, код толико лепих н благих дана раније. Она силина осећаја овако је незгодно изнесена, те квари утисак, који прича може да учини на читаоца. У трећој — Другови — претерана је онолика осетљивост једног детета, које ни у школп међу друговима не заборавља свог болесног друга Влајка, те неће да се пгра, ни учитеља н родптеља да послуша,