Просветни гласник

206

ЛРОСВЕТНН ГЛАСННК

већ нх бада у бригу. Детету мати болује, па н умире, а оно се међу друговима својим заигра и иасмеје, а Љуба ово не чнни зато што му друг Влајко болује!... Лепо је и корисно неговати љубав међу друговнма, али овако је неприродно. Оволику осетљивост не треба ни желети. Ово нпје впше љубав, но сентпменталност — болест. У прпчи Странац и итнце незгодно је дечко остао без зараде, кад га је странац одвратио од хватања и продаје тица. Он га тада ничим није упутио на другу зараду, већ га оставио на раскрсници, да лута и можда опет пође истим путем. А то је било и згодно п прнродно учинити у поуцн и савету, које му је давао. Ваљана прича Најтрајније богатство чини леп изузетак међу сличним иричама. У њој је цаметнији био старији брат, а не, најмлађи нли (у песми) сестра. Л.епа је и дирљива прича Учитељ и ученици , а поучна и занимљива прича 0 исима. Две су басне. Прва — Овца — занимљива ју и поучна. Друга Храст и бршљан — ннје најсрећније изабрана за оно, што се хоће њоме. Бајка је добра, само је ваља с пажњом читати. Међу овим чланцима веома је прикладно дошао чланак Шта све могу вредне руке. И ако у њему има одељака потежих за разумевање, ипак је поучан, јер се њиме доста опшпрно излажу користи од Р} г чног Рада, новог предмета у народним школама. — Депо би било, да и други дечји писци уносе овакве стварн у своје књижице за децу. Поуке о здрављу (по Буквици здравља) имају нарочнту важност у овој књижицп, намењеној младежи, тим пре овако популарно нзложене. Као из многих књижица ове врсте, н из ове није изостао напослетку добар рачунски задатак Ко Ке иогодити и погађалица Колико их је било. Овим смо свршили главни део приказа, и на свршетку ми смо, поред поменутих неколико напомена нашег личног схватања, потпуно задонољни овом књижицом и најтоплије је препоручујемо друговима, да је набављају за ђаке IV разреда осн. школа, за ђаке грађанских и продужних школа и за ђачке књижнице. Књижица је лепо, пажљиво и врло укусно израђена, како у погледу обраде, тако п у иогледу техиике. Чптајући запазили смо само ове грешке: На стр. 37. стоји, да је Вук „туцао барут н растапао у води', а боље: растварао, и на стр. 66. при диу стојн: „који би остали закржљали", а ваља рећи: који би остали кржљави, или који би закржљали. Према величини и изради ова књига није скупа иола динара, колика је цена у претплати била; али страхујемо, да продајна цена од 0'80 дин. неће утицати лоше на број малих и сиромашнијих читалаца, те да их буде мање, што ми не бисмо желели. Београд. Дич. Ј. Стојановић, учитељ