Просветни гласник
210
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК
и минерала, из содунске околине, коју је уступнда адексиначка учитељска школа за Музеј Српске Земље; в). некодико примерака разнпх стена п Фоспла из алексиначке околине, које је скупио и геолошком заводу покдонио г. Иетар ИлиЛ, проФесор. 4. П. С. ЛавловиЛ показује збирку предисторијских предмета, коју је у друштву с г.г. П. ИлиКем, Тих. ЂорђевиИем, В. РадојевиЛем и Павлом ПавловиЛем,, и уз припомоћ ученика алексиначке учитељеке школе, нашао у Горуновој Падини. Од нарочитог су интереса два коштана шила, један агршак, два добро очувана земљана суда, два тега, нршшчан број кремених алатака, доста расцеианих сисарских костију) један очњак од иеЛинеког медведа , мноштво зуба од разних, поглавито домаћих, жнвотиња и знатан број љугитура од шкољке ХЈшо. Највише има рбина од земљаног посућа, разноврсног облика. Уз збирку подноси ПавловнИ и скицу овога краја, а иоред тога и нацрт познатих пет тумула у Нозринама, које је израдио г. С. МаринковиЛ, адвокат из Алексинца. 5. Св. РадовановиК приказује један зуб од мастодона, који је нађен у конгеријским слојевима код Камеидола, и који му изгледа да је од врсте М. 1оп§1Г081пв Еаир. 6. Прочитана су четири дописа Ј. М. Жујовића. — У првом излаже рад међународне комисије за номенклатуру стена,, која се је пре кратког времена састала у Паризу. „Пошто су најпре • саслушане изјаве главних чланова ове комиси.је: г.г. Розенбуша, Диркела, МакФерсона, Бека, Делтера, Брегера итд., и пошто су прочитани предлози од г. Федорова, руске комисије за номенклатуру стена и Француског комитета за ПетрограФију, развила се поучна дебата у разним правцима, после које су донете ове одлуке: 1). пре свега ваља регулисати номенклатуру еруптивних стена, те да се исто име не употребљава за разне стене, и да се исте стене и структуре не називају разним именима; 2). карактеристика главних група стена треба да се оснива на свима карактерима: минералогаким, структурним, хемијским и геолошким; 3). те се главне групе могу већ сада утврдитн и деФинисати ; 4). главне типове структуре треба означити нарочитим именима; 5). уз имена стена да се наводе и љихови аутори, као што се ради са именима животиња и биља; 0). за нове тииове стена и структуре да се употребљавају нови називи и да се води рачун само о онпм, уз које је објављена хемијска анализаи слика структуре; 7). да се приреди ново издање Петрографског Лексикона од Левинсона Лесинга; — и 8). да се нови називи периодски објављују као додатак томе дексикону." — У другом доппсу говори о најновијим геолошким саопштењима Француској Академији Наука. „У првом својем саопгатењу 81. Меишег обраћа пажњу на шљунковите терене у Вадским Предалпима, у којпма већина шљунка с греботинама није од глечера но — по мпшљењу аутора — од подземне денудације. У другоме саопгатењу исти научник излаже, како се у истоме пределу ствара бигар