Просветни гласник

хроника

211

под утицајем алга, које из бикарбоната узимају угљен -диоскид, на што је ј.-аррагеи! ириметио, да је ово утврђено још 1862. год. у Карлсбаду и на, тиволском водоиаду. Туле је поднео Академији први лист дитодошке подморске карте дуж Француске. обале, а Лаиаран четврто издање своје Геологије, у којем је најважнија новина, што су за сваку геолошку периоду израђене карте тадашњих континената и мора". — У трећем допису подноси реФерат о студији Карла Динера бгипЛПпхеп с!ег 81гик1иг (1ег ОккаЈреп, која је изипиа у Петермановом часопиоу за ГеограФију. ,Адпи се овде не деле, као досад, на три зоне, него на нет зона: 1. зона Фдиша, 2. северна кречњачка зона, 3. централна зона, 4. зона Драве и -5. јужна кречњачка зона и зона Динарских Пданина. Ове су зоне тако распоређене да граде четпри венца, који се к истоку депезасто размичу. У првом је венцу а) зона Фдиша, која одржава везу са Западним Адпима, б.) северна кречњачка зона и в.) она грана центрадне кристадасте зоне, која од Безенштајна преко Св. Михаида повлачи гнајсне масе Маде Адпе, Мирцтада и Детских Адпа до Лајте. Овај је венац постао под утицајем Чешке Масе, а продужење му гради карпатски дук. Други венац обухвата гдавно бидо Центрадних Адпа; он гради дук паралелан вариском дуку, тј. конвексан је на северној страни; унутрашњу му страну прати једна .зона гранитоидно-зрнастих стена, које нпсу старије од средњег Тријаса. Затим долази дравски венац, чији су набори такође к северу упућени. Последњи је венац од јужне кречњачке зоне, који прелази у динарску систему, с наборима управљеним к Јадранском Мору, те отуда има сасвим самостадан подожај у структури Алпа. У Адпима нема дакде симетричног размештаја. Противно је мишљење први покодебао Зиезз, истичућп у делу ЕпМећип§ с1. А1реп да су свп Адпи набрани услед једноставног хоризонталног потиска с Ј. на С. Доцније је (у деду АтРШ/ с!ег Егс1е) увидео, да у јужној зони има набора улућених к Ј., и ова је одступања покушао објаснити стеиенитим удегањем спрам Јадранске Уваде. Ади ово није довољно, и мора се, као што то чини ВШпег. узети, дау. јужној зони Источнпх Адпа пма првобптнпх к југу упућених набирања. Тако, дакле, Источни Алпи изгдедају, да су створени од стицаја две системе бора, од којих су једне погдавито к северу, а друге погдавито к ЈУ Г У набране. У централној зони и у Карничким Адпима доказани су трагови карбонског набирања, који се подударају с вариским наборима у средњој Европи; у северној кречњачкој зони, у дравском венцу, а можда н у раседима јужно-тиролске височине једна Фаза интензивног набирања пада у епоху Креде пре стварања госавских сдојева; најмдађе набирање Источних Адпа беше у Терцпјару, ади не свуда једнако: Миоцен је набран јужно од Васћег Ое1лг§е, северно не; а у западној Славонији набрани су и девантски слојеви". — У четвртом доппсу говори о 32. листу интернацнонадне геолошке карте Европе, на којем је представљена и геодогака карта Србије. И ако је ово само копија наше геолошке карте,