Просветни гласник

14*

/

КОВЧЕЖИЋ

215

питаље морал.0 регудисати оштријом меромЈ: гимназије су сасвим затворене женској деци, а В. Ж. Шкода уређена је на другој основи. Па не само да су нојединн министри овако гдедали на женско образовање, већ су и многи други паметнн људи нравилло увнђали, да је правац нашег женског шкодовања сасвим погрешан, и да он прети да се у Србији развије иисмени женски продетер, као што је код муппсива већ створен. И доста кад се правидно ногдеда на кудтурно стање нашег грађанина, дако је увидети, да је за наш живот ово гимназијско женско шкодовање не само некорисно, већ и врдо штетно, и да је тако образована жена за наш грађанеки, домаћи живот потпуно неподобна и штетна. Потреба је, дакде, била јасна, да нашем жеискињу ваља дати већег образовааа, ади у исто време да га треба и скренути са странпутице, којом је бидо упућено. Требадо је наћи иута, којим ће наше женскиње постати не само писменије, већ уз то уиућене оним посдовима, који их као будуће образоване домаћице у животу очекују. На тој замисди и изведена је реФорма напшх женских школа: за више женско образовање преуређене су: В. Ж. Школа у Београду и Крагујевачка В. Ж. Школа, а за наш домаћи грађански живот — о снованесу девојачке школе. Девојачка је шкода нова установа, Прошле године засновани су тек први почеци, ади потреба је њена тако јасна, да се већ сви градови отимљу, који ће је пре добити. Можемо се, дакде, ноуздано надати, да ће се ускоро у сваком окружном граду основати оваква школа, с тога ми се и чини да је потребно о њима рећи коју више. У закону је јаено обежен задатак ове шкоде: да ирошири основно образовање и васиитање девојчица, и да их унаиреди у женском раду и домаћем газдинству. Из ове законске одредбе јасно издази, да овим школама није задатак да само развију пиеменије женскиње, већ да васпптају девојчице за будуће образоване и умешне домаћице , при чем се морао имати на уму, на првом месту, наш средњи грађанскп стадеж. У њима се нарочито истичу два гдавна предмета: женски рад и домаКе газдинство , који управо и дају право обедежје девојачкој шкоди. 0 тим двама предметима и мисдим да проговорим на овом месту, н да изнесем своје мишљење: којим би правцем требадо њих упутити, и у чем би требадо изменнти наставни програм, који је сад за њих прописан, како би ова школа могла потпуно одговорити своме задатку п подмирити истинске потребе нашег грађанског сталежа. Да је женски ручни рад у нас ударио погрешним путем, о томе не може сумње бити. Ваљада из неке ведике жудње за напретком, нама се чини да је све туђинско боље него наше, па смо почеди све из реда своје напуштатп а туђинско усвајатп и у наш прости живот уносити и нресађивати .