Просветни гласник

216

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У женском раду, и ако он има најдеишу иод.шгу за развијање на нашим нотребама и у нашем народном духу, све ми из реда брижљиво нрелиставамо стране базаре и иреносимо све што нам до руке дође. Оно што је стечено толикогодишњим трудом наших женских предака, све је то напуштено н занемарено и све је замењено туђинским, и то по правилу увек лошијим облицима! Време би би.го да се већ једном стане с тим немилосрдним рушењем. Дужност би бида сваког истинског родољуба, а нарочито сваке нросветне установе, да ово има на уму. Девојачка шкода нарочито ваља да на ово припази, јер би она најбоље била у стању да из наших домова »ротерује туђе налепке и да наш домаћн живот упути у српском духу, према нашнм народним обичајима, а према данашњим развијеним потребама. Велика је штета што су наше грађанке почеле занемаривати разбоје. Та проста направа права је благодат за сваку кућу и, под вештим рукама, њоме се узгред може израдити цео меки кућевни намештај, п т<> сасвим на модерном основу, да буде и елегантнији, постојанији и јеФтинији од свију туђинских крпа. Сви натаи застори, које и странци због евоје јачине н ориђиналности јако цене, могли би се израдити или на обичним, и.ш још боље на ииротским разбојима, који су много простији од наших обичних. Познато је да се оваквим тканинама могу и Фотеље нревлачити и тако добити прави модерни намештај. Собне застирке, завесе за ирозоре, ћилимци за зид, јастуци и ћилимци за диван, све се то на нашим разбојима може израдити сасвим у модерном стилу, а према нашем народном ткиву. На разбоју нешто мало друкчије конструкције, који би због његове простоте могао направити сваки и најлошији дунђерин, могли би се дивно израдити ћилимци и јастуци чупавци, са свима могућим шарама, с ма којег било угледа, исто онако као што се лако ради шарени вез, па ма како образац тежак био. Иа њима бн се могла лепо изаткати и најшира тканина од наше конопље, која би брзо истисла страну јуту. Наша девојачка школа треба да ту корисну радњу покрене. У Ш-ој години девојачке школе девојчице су у 14-ој п 15-ој години, а то су већ читаве девојке, за које се не може рећи да нису дорасле томе лослу. Не може се никако претпоставити, да оно што може извршити проста сељанка, да то не може научити образована девојка, којој се све то с неким планом показује. С два разбоја у таквој школи могле би се девојке наизменично довољно упутити у ткиву, да га доцније у својој кући нримене, усаврше, на и другог поуче. У западним крајевима иаше отаџбине све се више обрађује лан. Ова корисна биљка подмирује многе нотребе наших сељака у тим крајевима. Истнна њихове су тканине грубе и дебеле, онаке какве њихова потреба изискује. К;ц би сад тај рад дошао под суптилније и умешније