Просветни гласник

ковчежии,

217

руке наших грађанака. шта би се које чега од лана могдо изаткати, и како би се разноврсне потребе могле подмирити у нашим домовима! Мени су долазиле до руке Финије српске тканине од лана вештије прерађеиог, боље убељеног, тање упреденог и изатканог, и кад их човек погледа, мора да се сажали, како нам је нехат и жудња за туђинштином укратно велико задовољство, да многе потребе намиримо својим материјалом и својом руком. Завесе (ролетне) за прозоре, стољнаке и убрушчиће (сервијете) за столове, застираче на постељама, тканину за душеке, летње чарапе, кошуље пресвлачице и много што шта, што се данас за скупе новце набавља са стране, све би се то могло од нашег лана израдити. Велико је то задовољство кад жена изради коју стварчицу од почетка до краја све својим рукама и материјалом, који је сама сиремила. Друкчије се ценн, рецимо, ћилимац извезен туђом вуницом, на туђинској јути и ио туђинским прегледима, од ћилимца који је од ошишане српске овце, од опране, опредене и обојадисане вуне својом руком изаткан н исклечап српским гаарама и српским рукама. Колико само економске корпсти има од таквог рада, а да моралну добит и не узимам у рачун. У нас како који дан све више улази у сталан обичај, по коме се за све потребе одмах иотрчи у дућан да се купи, а неће да се помисли како дивне опране вуне има у нас, не скупље већ по 2 динара килограм! Предиво је врло лак посао, нарочито на ручним преслицама. чекрклијама, које раде десет пута бзже од обичних преслица с вретеном. Уз то оно је још и прекрасна забава, нарочито дугих зимских ноћи уз несму н весели жагор кућне чељади. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

О ЗАМОРУ УСЛЕД НАСТАВЕ ОДЛОМАК И3 ШКОЛСКЕ ХИГИЈЕНЕ

У тежњи својој да буде носилац укуниог културнрг живота савременог, школа хоће по кадшто да буде повод неким невољама ђачким т, зв. школским болестима, као што су главобоља, нервозност, малокрвност, кратковидост, искрпвљеност кичме и т. д. Ну тттколи је дужиост не само да развија својом наставом дух и душевност у ученика, него да се стара и о телесном напредовању њихову, да сузбија све утицаје школскога живота, који бн могли сметати илн чак шкодити здрављу дечјем. С тога је веома оправдан захтев, да школски лекари воде стручаи надзор о здрављу и телесном наиредовању школске омладине; с тога опажамо да корисна установа школских лекара поступно осваја у свима просвећеним државама. За сада је, у главноме, носао школских лекара: да воде надзор о