Просветни гласник

218

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

хигијенеком уређењу шкодских зграда и да сузбијају заразне болести у школи. Ну има једно веома важно поље, које се тек од пре неколнко година обрађује, где они могу педагозима, својим саветима и сарадњом, да буду од велике користи. То је поље пспхофизичког утицања шкоде на ђаке. То су на име радови о учешгаком заморавању услед шкодске наставе, који су данас на дневноме реду, обећавајући .аепих ресултата за хигијену наставе. Од ових истраживања зависиће, између остадога, распоред н број шкоАСКих часова, трајање појединих предавања, као и нрекида између њих, избор п смена наставних предмета, одмерање ш колског одмора, краћег и.ш дужег и т. д. Пут је прокрчно на овоме пољу туриски физиодог Аи§е1о Моззо, својом књигом о замору год. 1891.; он је први отпочео, на основу експеримената, дубље проучавати појаве и иоследпце душевног заморавања. Као мерило заморености Мосо је узео вољно кретање мишнћа, јер се, по његову схватању, мишићна замореност подудара са живчаним умором, или у опште, телесни замор са душевним. Мосо је нашао, да се при мншићном напрезању заморе п живчани центри, а обратно, јачи душевни рад да замара и миншћну систему. То је по свој придици с тога, што ироизводи накупљени у крви посде мишићног напрезања, као креатин, мдечна киседина, киседи фосфити , проузрокују п замор виших, пснхичких можданих центара. Да би тачно измерио замор, Мосо је нзумео справу за бедежење извршеног рада, ергогра®, на којој прст средњак својим стезањем (грчењем) врши рад, т.ј. подиже извесан тег до неке висине. Тако је на пр. нашао Мосо, да је неко одморно дице подигдо средњаком тег од 2 кгр. 55 пута, при чем је висина подизања поступно спадала од 45 м.м. до ииштице. Посде напрегнутог душевног рада, после неког исиита, само су прва грчења била исте ведичине; за тим је убрзо наступадо мадаксавање, тако да је иосде 9. грчења настао умор. Мосовом методом сдужио се при својим многобројним истраживаљима о ученичком умору и 1)1'. Кеш81ез, директор једне више реадке у Берднну. Кемзпс је свео своја онажања у ова практична правида: Најбољи су дани за шкодски рад нонедељак и уторник, и у опште први н други дан посде сваког одморног дана. Тедесна и душевна свежина, стечепа недељним одмором, траје само до уторника у вече. С тога би ваљадо средом и четвртком мање оптеретити ученике; с тога је корисно уметнути одмор у нодовиии недеље. Најбоље време за рад су ирва два шкодска часа; тада већина ученика показује оптимум рада, само понедељником дају 3. и 4. час боље вредности рада. Рад од три часа по подне пропзводи грдно замарање. После другога часа рада треба да наступи дужи прекид, који ће бити све дужи иосле даљих часова. Ферије веома снаже ученике, ади њихов утицај не траје дуже од четири недеље; зато је жедети, да буде чешћих одмора од рада. Поједини нредмети школски треба да се распореде по њиховој заморној вредности, која је према егрограФу овака: 1. телесно вежбање. 2.