Просветни гласник

384

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК.

Књпжевно Одељење еазвано у седннцЈ'. Одмах после тога узео је реч референат прегледала, Ј. Вучковпћ, п у лепоме говору образложио је предлог за нзмене у књижевним пздањима Матпце Српске. Те бп измене бнле у овоме: Летопис Матичин да излази свака два месеца у свескама од 3 —4 штампана табака с кратким чланцима, расправама и рефератима о дневним сувременим појавама, које се у првоме реду тичу нас Срба, у књижевности, науци и уметности, и ма у којој грани народнога књижевног, просветног, економског и друштвеног кретања; осим Летописа издаваће се редовно трошком Матичиним у засебнпм издањима повећи радови, билп они значаја научног, поучног или забавног. Сва Матичина нздања добиваће чланови Матичнни бесплатно, а нечланови уз годишњу претплату од шест круна. Од Ењига за народ нзлазнће сваке године по шест, и од њих једна ће бити народни календар, уређен према истииској потреби и интелигенцији нашега простога народа. Претплатници ће добивати свих ових шест књига за годишњу претплату од једне круне. Уреднику Летописа, ради олакшице многобројних послова око Матичннпх издања придаје се и нарочити одбор од три члана. Предлог је у свему примљен, само што су два члана била протнвна, да Матица издаје и календаре, један пз тих разлога, што би на овај начпн Матица конкурисала данашњим издавачима календара , међу којпма има и добрпх, а други зато, гато налази да ппје у достојанству Матичину, да нздаје и календаре, јер у њима има -и о вашарима и о гатању времена. Издавање Матичинпх књпга по овоме предлогу почеће од 1901. године, јер су неки радови ио досадашњем начину већ почетн у Летопису, а и уговор с досадашњим нздавачем Матичиних књига истиче тек крајем ове године. „Овим реформама — вели „Бранково Коло" о своме преображају у

издањима Матице Српске, дакако није све, није ни много учињено за напредак Матице наше п нагае књижевности у народу, па нпје ни оно доста, што је у предлогу усво.јено п о самим књпжевним прнлошцима какви треба да буду, па да по мишљењу одборову пристану у Летоиис н у Матичина издања у опште, — али је за сада то све што се у први мах могло урадити, да се покрене нов живот. Много више стоји, као игго је н до сада стајало, до самих радника и њихова рада, као п до агнлностп родол>уба српских и пријатеља Матичиних : они да морално учпне углед српској књизи књижевниш радом својим, ови да материјално подпжу моћ Матичпну, ширећн књиге по народу н скупљајући чланове и претплатннке на издања Матичина. Не стоји напредак у књижевности нигде само до радника њених, до писаца, него исто толико и до растуривача књига. У насјемало књнжевипх радника, а растуривача још мање. А где год се ових, растуривача, нашло, књига је добро напредовала; пример нам је Српско Књнњевно Друштво (Срп. Књ. Задруга), у Хрвата њихова Матица. Покажимо од сад бар љубави према Матици н народу више у корисном раду, што је за кога, него што показујемо замерајући јој ово или оно, што је доста пута било оправдано, алп је често и тако далеко ишло, само да се што каже, и то не толико за љубав Матице, колнко нз лнчних побуда према овом илн овом у Матици. Јер код нас је овако: ако се неком не донадне што је од овог или оног, а није можда његово изишло нешто у Летоппсу, или у Књигама за народ или у коме листу, онда му се не допада ни цео Летопис, нити и једна Књига за народ, нити онај лист, те нп Матица нн цела српска књижевност. КадМатица, у своје време, изађе јавно с овим својим реформама на среду, где ће и тачније и подробније извести свој програм. него што је то могло битн овде овај пут, — имаћемо сви прилике да по-