Просветни гласник

Б Е Л Б III К Е

385

кажемо колико нам је на срцу Матица и народ". * Издавање народних умотворина. — До сада је Матица Српска одбијала збиркенароднпхумотворина, које бпјој ноједини скупљачн нудплн на нздаван,е, п тако су, поглавито због овога одбијања аинедовољне савесности појединих скупљача, неке збнрке чисто сриских народних песама нашле издавача у Матнди Хрватској. Сад се у Матицп Српској пошло и у овоме погледу напред. Баш поводом једне збирке народних песама, коју је Матици Српској понудио један од оних скупљача, који допушта себи , да једновремено једну исту зблрку сриских народних песама нуди и Матици СрискоЈ и Житици Хрватској и свакоме друтоме, од кога очекује да измами коју пару за овакав свој рад, Књижевнп Одбор Матичин донео је начелну одлуку, да и Матица Српска приступи издавању српских народнпх умотворина, и то на овај начин: да Матнца прима све понуђене јој збирке још нештампаних српскпх народних умотворина н да скунљаче хонорпше према вредности цоднетих збирака, па да све те збирке прикупља, сређује и временом пх критички издаје на свет. * Још један нов богословски чаСОПИС. — У свесци пред овом јависмо, да је Архијерејски Сабор, ради задовољења осетне потребе у нас за чисто богословским часописом, одлучио: да се трошком црквенога фонда а старањем богословијскога савета покрене и издаје у месечним свескама стручнп богословскп часопис Гласник иравославне цркве. Таман добисмо јануарску свеску овога богословскога часописа, а стигоше нам гласови из Алекс-инца, да се и тамо покреће нов богословски часопис Богословски Архив, под уредвиштвом проф. Учитељске ПЗколе алекснначке, Стевана Веселиновпћа, а по благослову епи-

скопа нишкога. После краткога времена добнли смо п прву свеску Богословскога Архива. И овај нови богословски часопис покренут је из лепих побуда. „Неколико радника на црквеној књижевносги, одушевљени намером, да својим скромним сплама потпомогну развој богословскога образовања у нас," — заснивају нов двомесечни журнад Богословски Архив, коме ставише у задатак : „да брани начела свете православне цркве; да уноси скромне прилоге у сиромашнп храм наше књижевности црквене, и да на време објави сваки озбиљнији покрет у црквеној науци и животу." „У тој намери Богословскн Архив доносиће одабраније оригиналне радове и боље преводе из стране црквене књижевности, а из свију грана науке богословске; хронику домаће и страних цркава; статистику поједпних верских друштава; — додатке п нотице о интересннјим појавама у црквсном животу и науци ; — библиографију и критику виђенијих научних састава." Прва свеска овога новога часописа доста је добро уређена, и ми бисмо се врло зарадовали, што ето „неколико радника на црквеној књижевности, одушевљени вамером да својим скромним силама помогну развој богословског образовања у нас", заснивају богословски часопис, да нам врло непријатно не пада, што ти одушевљени раднпцп заснивају нов богословски часопис баш опда, када тек почиње излазити нов стручни богословски часопис, који се покреће по одлуци Архијерејскога Сабора, а који баш осећа велику потребу за сарадницима, који би били „озбиљни" радници на црквеној књижевности, на још и одугаевљени „да својим скромиим силама помогну развој богословског образовања у нас". У нас је тако мало читалаца стручнога богословског образовања, да је поред Гласника цравославне цркве, најблаже да речемо, сваки другн богословски стручни часонис, па ма то био и Богословски Архив, за овај мах сувишан, па и непотребан.