Просветни гласник

388

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бар, али утучен породичним недаћама, јер му је попадија умрла, један му син, који је учио Велику Школу, болестан чека последњи час у окружној болници, а други му је снн, свршивши Богословију, отишао у свет и не хаје за. очеву жељу, који би желео, да му бар он дође н наследи га у парохији. У трећој слици приказује се млади пар, коме врло рано смрт уграби јединче. Они су непрестано тужни, нарочито она, тако да већ не зна шта чини од себе. Али готово на њпхову срећу долази им сељанка, каквих често по Београду виђамо, да носе на продају поједине своје рукотворине, израђене на разбоју или нваче. Ова проста жена износи спасоносну мпсао, да се у чињењу добра туђој деци може узтњитп колико толико жалост за својом ире времена изгубљеном децом. Ожалошћена мајка поступа по савету сељанкину п у радостн, коју је богатим поклонима створила туђој деци сиромашних породица, осетно утољава жалост за својим умрлим јединчетом. Ове ће „Трн приновијетке" сваки у сласт прочитати. * Свет. ЋоровиИ. Двије шаљиве игре. Поремећени план, шала у 1 чину; Издаје стан под кирију, шала у 1 чину. У Мостару, 1899. Издање и штампа издавачке књижарнице Пахер и Кисића. 16°, стр. 73. ( т 1ини 5. свеску Мале Библиотеке). Свет. Ћоровић, већ познат по многим својим сликама и приповеткама из херцеговачкога живота, истакавши се врло брзо међу осталим нашим млађим приповедачима необичним обиљем својих приповедака, ево, огледа се и на драмској књижевности. Ступајућп стопама Косте Трифковића, илн још тачније да речемо, врло се угледајући на овога и на Миту Калића, он се јавља у драмској књижевности шалом. Ћоровић је млад човек, прилично нестрпљив да види што пре своје радове штамнане, те је по-

хитао, да и своје огледе на драми што пре објавп. Предмет и за једну и за другу узет је из обичнога живота, или нравилније да речемо, хтело се представити да су и једна и друга шала из обичнога живота. Прва је нешто боља од друге, у њој је боље догађај н смишљен и изложен, те колнко толико одговара истинскоме животу. Фабула је у овоме: Срећко, „син кућне газдарпце", мало ограничен, воли и Драгу, ћер удовице Стевићке, и Наду, ћер Милићке удовице, које станују у кући његове мајке. Оне му зар п не би нашле мане, јер је имућан, али' чују, да долази у суседни стан „млад судац" Жарко, за кога мисле да је момак, те се п мајке и кћери им дале живо иа посао, да прпдобију Жарка. Око тога се и посвађају Стевићка и Милићка. Жарко долази, али какво разочарење, кад он после дужега обавештавања каже да је ожењен! Срећко, који је много помогао, да буде нешто заплета и забуне, ужива, а Стевнћка и Милићка се мнре. У самоме приказивању догађаја има доста непрнродности у радњи готово свпх лица, алн тога је у много већој мери у другој шали, која је права лакрдија, само врло невешто и неприродно скриљена. Главно лнце у тој другој шали је удовица Станићка, која објављује у новинама, како нздаје стан за самца. На ту објаву одмах Хитају Грбић професор, његови ђаци Павловић и Милић, Звјездић трговац и Гордић адвокатски помоћннк. Очекујући у нредсобљу Станнћкину да пзиђу пред њу и угоде за стан, свакн је од њих суревњив на другога и један другога заједа, па чак ни ђаци не штеде свога професора. Пуно је и баналности. На послетку се јавља Станићка, али њени посетиоци, којк се до мало час такмиче, ко ће пре изаћи пред њу и препоручити јој се за стан, видећи да она није млада удовица, као што су по огласу у новинама очекивали, сви до једнога одлазе, неки и без збогом. Ћоровић није показао никакиа успе-