Просветни гласник

402

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

| Милан Стојши-ћ. — 16. фебруара ове године преминуо је Милан СтојшиИ. професор српске учитељске школе у Сомбору. Пок. Стојпшћ је рођен у Суботиди 1866. године. У Сомбору је свршио шест разреда гимназије, потом сомборску српску учитељску школу и за тим вишу педагогију у Пешти. Одмах по свршетку школовања иостао је професорем у сомборској Учитељској Школи и у томе звању остао је до смрти. Поред школских дужности пок. Стојшић је радпо на књижевности а и на просветним устаиовама свога народа. Њему и његову заузимању има се захвалити, што је у Сомбору основана и врло лепо напредовала Добротворна Задруга Српкиња. 1897. године био је изабран и за посланика перлескога среза на цркв. нар. сабору. Нарави је био врло благе и нитоме, врло погодне за наставнички позив, те и ученпци његови врло жале за њим. * -ј -Генерал Монден. — Недавно је преминуо у Паризу генерал Монден, српски министар војни под кнезом Михајлом. Пок. Монден је с највећом преданошћу радио на организацнји народне војске у Србији у времену кад се кнез Михајло спремао да приступи остварењу заветне мисли Србинове. Као министар војни стекао је велике заслуге за српску војну снагу. И по одласку из Србије у Париз, Монден се све до смрти интересовао за Србију и српски народ, носведочавајући у много прилика своју велику љубав према Србима.

| Давид Едвард Хјуз. — Недавно је преминуо у Амернци Давид Едвард Хјуз, прослављени физнчар и електротехничар енглески. Хјуз је рођен у Лондону 1831. године. Још дао младић напустио је Енглеску и отишао је у Америку, где је прво давао лекције из музике, а после из физичких наука.

У брзо је по том обратио свуколику пажњу своју на практичну примену електрицитета. Тада је већ био Самуило Морзе решио питање о телеграфу и изумео нарочити апарат за то, који је и сада, наравно знатно усавршен, у употреби нод именом свога изналазача. Али Хјузу се учинило, да је Морзеов апарат телеграфисања и спор и заметан, па је почео огледати, да створи нешто боље и савршеније. И доиста, после силнога труда и многих огледа, Хјузу пође за руком да пронађе савршенији начин телеграфисања, по коме се депеша на нријамној етаници не мора, као код Морзеова анарата, тек нсписиватп, већ помоћу нарочите клавиатуре одмах излази штампана. 1854. године, у 23. годнни жнвота, Хјуз је већ иочео радити на остварењу своје замисли о новоме телеграфскоме апарату, а већ 1855. године био је добио натенат за свој проналазак. Тада је у Америци био у великој употреби Морзеов апарат, те телеграфске америчке компаније не дочекаше Хјузов проналазак са одушевљењем, али га зато лепо примшпе у Јевропи. 1860. годпне Хјузов проналазак прпмише у Парпзу врло лепо и 1861. године ннсталисани су Хјузови апарати на главним телеграфскнм линијама у Француској. 1862. године усвоји и Италија Хјузов апарат, 1864. приме га у Русији, и данас се тим апаратом служе готово на свима телеграфским линијама, где је саобраћај већи, те се могу плаћати спремнији радницп, јер је рад на Хјузову апарату, и ако знатно бржи а оно и знатно сложенији но што је на апарату Морзеову. 1878. године је Хјуз нзумео микрофон за појачавање звука у телефону, који изумеше Бел и Едисон, н принцин микрофона сада је у уиотреби код свих телефона. Хјуз је за своје проналаске био одликован многим почасним звањпма, а стекао је п лепо богатство. Многа научна друштва одликовала су га избором за своги члана, а био је