Просветни гласник

Б Е Л В Ш К Б

513

1880. 3-3%, 1885. 1'9 6 / 0 и 1900. годцне 0'8°/ о . У Баварској, Саској, Впртембергу, Елзасу п Ваденској још је мањп број неписмених. У Баварској их је би .10 : 1880. године 0'5°/ 0 , а 1890. само 0'04°/ (| ; у Саској 1880. годнне 2'28°/ 0 , 1885. 0'08°/ о а 1890. 0"01°/ о ; у Виртембергу: 1875. 0'2°/, о 1880. 0-03% 11 1885. 0-()2°/ о : у Баденској: 1885. године 0'08°/ о , 1890. 0'03°/ о ; у Елзасу и Лотарингији било је неписмених 1875. годнне 3'4°/ 0 а 1885. 0'7°/ о .

Школе у Италији Стање народних школа и наставника. — Школске зграде у Италији, у колико се као о таквима по селииа може и говорити, налазе се у врло жалосном сгању, а већ о подесннм учитељскнм етановима не треба нн говоритн. Ако је већ гдегод и било оваквих станова, ретко су где у њпма становалп учптељи, већ пх је општина самовољно уступала другим чиновнндима или их је формално издавала иод кирију; ио другим опет општпнама дешавале су се још и горе стварп. С тога је садашњп талијанскп министар иросвете издао наредбу, да општини у прву дужност спада, да учитељу набави бесплатан стан. Ова његова наредба поглавито се односи на оне општине, које у својим конкурсима обећавају учитељу бесплатан стан у школској згради, наређујући да су овакве општине дужне тачно испунити своје обећање. У погледу ове ствари напоменуо је министар, да дрнгавна иомоћ, која се даје на школске зграде и остале школске иотребе, не може и никако не сме бити употребљена на приватну спекулацију. Пенсије, одређене за старе и изнемогле учитеље, налазе се у још бедни> јем и мизернијем стању. Позшсао на ужпвање пенсије ништа друго нпје него само сладак сан свих оннх, који су сав свој живот посветили образовању и васпнтавању талијанског подмлатка. Да талијански учитељн имају права, да пенсију сматрају као нешто недостилсно, најбоље нам сведочанство дају многобројни примери, да врло често учптељ, који већ ту ретку срећу и дожпви, да има права на пенсију, мора месецима, па често п годинама чекати, а не ретко и гладовати, док му се ствар о пенсији регулише. На жалост било је н таквих случајева, да је учитељу ствар о регуднсању пенспје довршена тек после његове смрти (можда чак смрти од глади). Нарочито на велике тешкоће нанлазеони учитељи, који су често место мењали. Учитељица, да би могла добптп 800 лира једном за свагда на име пенсн.је, мора за своју ствар заинтересовати све личности од угледа у целој провинцији. Право на пенсију стиче се тек по навршеној четрдесетој години службе и шездесетој старости, па нпак она је тако јадна н незнатна, да често не пзноси ни толико, колико који срећан човек тропш на дуван, што ће најбоље моћи посведочити ови статистички подаци. Пенсиони фонд нзносио је 1. јануара 1898. год. 64,514.846 лпра, и у току године порастао је услед завештања и интереса за 5,597,204 лире, тако да је 31. децембра исте године износио суму од 70.112.050 лпра. У целој години исплаћено је 328 пенсија у износу од 109.050 лпра. 1Пто бп просечно на сваког пензпонера долазило годишње 332 - 77 лпра, или месечно 27'73 лире. Учнгељи траже, да право на пенсију стекну по навршеној 25. години службе а 42. живота, док остали талијанскн чнновници стичу право на пенсију по навршеној петој годпни службе. Каква скромност! К.

Школе у Енглеској Пушење и школска омладина. У Енглеекој су опазили код деце од 8 до 15 година, да су махом бледа и слабуњава, све ако иначе и живе