Просветни гласник

532

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

новић; Гласник; Нове књпге и лис.тови : Загонетке ; Ребз 7 си. * Зорица. — Изишао је 7. број Зорице са овом садржином: Српској Зори, песма Дар. Лазаревићеве; Његово Величанство Краљ Милан I, армпјски ђенерал, командант активне војске (са сликом), од Ј.; Српчетов завет, песма Жив. Васића; Ласта, од ■Ј. С. Ј.; Пролеће, иесма од Млађинца; Где је благо дара Радована, од Ст. М. М.; Јаребичпно гнездо, по X. Шмиду, од Воје Р. Младеновића; На гигаљци, иесма Дпм. Глигорића; У пролеће, песма М. Св. В.; Лакоми мпш, песма Миладина К. Николића-Расинца; Ласица-невестица, од Ст. М. М.; До тог часа..., песма Драг. С. Којића; Молимо се Богу, ио француском Влад. Прокпћ; Милостиво дете. по немачком Добривоје Стојнић; Ребуси.

нз НАУЕЕ Мистериозна пе^инска животиња. — (Бг. Фридрих Кнауер). Ма колико да можемо бпти врло погрешно обавештени о неком земљином пределу, ииак пзгледа и сувшпе невероватло, да може овде или онде жпветп каква животпња, већа од иашег вола, а да нам егзистенцнја исте остане до данас непозната. Па ипак, као што умеју патагонскп Индијанди увераватн путнике, као да у њпховој земљи живи нека грдна животиња, покривена дугим штитовима, за коју верују, да је не могу ничшј ранити, а камо ли убити. Ма како непојамно изгледаше, да би једна тако крунна жнвохпња могла остатп непозната и невцдљива многобројним насељеницнма, који су се раширили по целој пампаској областп, као и силним ловцнма, који су прокрстарили готово цео, дивљачу богати, шумски предео, или да би таква животиња могла егзнстпрати

у глечарским областимаКордиљера, оиет је би .10 чешће говора у последњо време о егзистенцијн такве животиње. Од како је пак убијени гувернер из Санта-Круца, Рамон Листа, једне ноћи у унутрашњости Патогоније видео н хтео да убије неку сасвим неиознату длаком покривену животињу, која много личаше на штптоноше, и од како је ускоро за тпм Т. Амеџино, проф. на университету у Ла Плати, добио комад неке чудновате коже, у ко.јој су се налазиле снтне кошчице величине кавеног зрнета, — од тада изгледаше ван сваке сумње егзистирање ове,, животпње. У целом овом питању од највећег је значаја био налазак овакве коже, пошто се такав склоп дсте не може наћи нп код једне данашње жпвотпље, док нас ове кошчице много опомнњу на, прп ранпјим откопавањима пампаских слојева у Аргентини нађене, слнчне но мало веће кошчице, измешане са фосилним остацима неке зсегатарске врсте милодонта, од куда .је нзведен закључак, да је милодонт морао иматн панцпр, састављен из ових кошчица. — Како је и где је на-ђена ова значајна кожа? „Ултима Есперанца" зове се један од миогих залнва, којима је Тихн Океан далеко ушао у западну патагонску обалу и ту се на врху залива налази станица капетана Еберхарда (Пуедро Конзусло). У друштву двојпце пратилаца наиђе каиетан на једном нзлету на једно брдо, високо око 600 метара, од станице удаљено један час. На јужној страни тога брда нађе на велику пећину (180 мет. дугачка, 80 м. широка и 50 м. впсока), п недалеко од уласка нађе под камењем затриану некакву кожу, у величини воловске, којој су биле глава и ноге одсечене. Нсту однесу у станпцу, где је свакп путник, који би ту свратно, могао одсећп парче од ње и понети као успомеиу. 1)г. Морено и Хаутал, који су 1897. год. поводом неке пограничне размирице између Чиле п Аргентине