Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

535

градскога иозоршита, прнмно је опет Ђорђевић на себе, и постао је не само драматур београдскога позоришта, већ је управо био све и сва у аему. Тек кад је опстанак београдскога позоришта био потпуно обезбеђен и правац делања у њему био одређен, Ђорђевић се вратио ирофесури. Био је директор шабачке, па београдске гпмпазије, па онда професор утитељске школе и редовни професор историје опште старога века на београдској Великој Школи. 1893. године, после смрти Јована Бошковића, постао је министар просвете и дрквенпх послова, и као министар је остао до 1. априла 1894. године. После је дошао у ненсију и последње године жпвота провео је у тишини и миру. Јован ЧБорђевић је био наставник Његовоме Величанству Краљу Адександру I, који му је подарио орден св. Саве првога реда. ТЈорђевић се најрадије бавио о историји и класичним језицима. Ове је предмете као професор предавао, а на њшма је и у књпжевности радио. Од његових научних послова помињемо његов Латинско-српски речник (1886. године), на коме је марљиво годинама радио, и његову Историју света у сликама (1894. године), Ђорђевпћ је својим обилатим радом потпуно одужио онај свети дуг, који сви ми дугујемо својој отаџбпни и народу своме. Пека му је слава и вечан помен у српскоме народу! * | Станоје НиколиЂ. — 7. априла ове године преминуо је у Београду Станоје ПиколиК, одличан наставник народних школа и вредан радник на школској књижевности. Пок. Станоје је рођен у Ерушевду 20. октобра 1860. године. Свршивши учитељску школу 1881. године, постављен је 23. јула исте године за учитеља основне школе у Бигреници, окр. моравског; 29. децембра исте године премештен је у Параћин, 1. августа 1885. године премештен је у

Зајечар, и 1. августа 1888. године дошао је са службом у Београд, где је с малим прекидом остао све до смрти. На васпнтавању српске омладине радио је с највећом вољом и ретким маром. То се види и по оценама његова рада у школи, којп је за седамнаест година његова учитељевања само три пута оцењен оценом врло добром, иначе је оцењиван увек одличном оценом. Станоје је и ван школе радио, и показао је леп успех у бележењу и прпкупљању српских народних мелодија, а одликовао се као добар радндк и на школској књижевностп, радећи уџбеник из земљописа за основне школе. Српска народна школа је изгубила у пок. Станоју једнога ваљанога раднпка. * т ЈоСИФ X. КоСТиЈј. — 21. јануара ово год. преминуо је у Лесковцу Јосиф X. КостиК, пређ. трнестогодишњи лесковачки учитељ. Покојник се родио у Приштини, и школова.о се у месту рођења, Београду и Сомбору. Свршпвши одлично сомборску Учитељску Школу, дошао је 1868. год. у Лесковац. Ту се прпмио учитељског посла и на њему остао до смрти своје. Покојнп Јосиф био је врло спреман п одушевљен радник на пољу образовања народне омладине. У младости није знао за умор. По цео да.н је радио, мењајући своје ученике по групама. Био је врло мирне и благе нарави, свакоме цриступачан. Био је омиљен међу свима редовима там. грађанства, а нарочито неђу учитељима, од којих је био нераздвојан. Учитељи из Лесковца и околине дуго ће се с поносом сећати „свога најстаријег друга". Покојни Јосиф пенсионован је у новембру 1898. године и том је прплпком одлнкован орденом Св. Саве V степена. * | Милоје МилиЂевиЂ. — 7. марта ове годпне умро је Милоје Мили&е-

34*