Просветни гласник

1

534

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

титн и у пећини задржати хитрог гуанао. У пстој пећини држао је он ове полудивље домаће животиње, док је он сам живео по споредним мањим пећпнама, где је свакако претила мања опасност од одроњавања стене. Гриптотеријум је најпосле услед силног гоњења подлегао, док окретни гуанао и дан данас у великом броју насељава ову земљу. И тако сада она прича патагонских Индијанаца о грдном пећинском становнику изгледа сасвим разумљива. Треба имати не уму, да преисторијско патагонско доба не иде тако далеко у прошлост као европско исто доба. Даље, према томе, што су нађене кости неке врсте коња заједно с костима гуанао и ноја, може се поуздано веровати, да је пећина била насељена и у псторијско доба. Можда се према томе тај гриптотеријум налазио у животу чак и до пре 300 годпна. С колена на колено код Индијанаца прелазиле су те бајке о овој мистериозној животињи. К.

ПОКОЈНИЦИ | Јован ЂорђевиЂ. — На сами дан Ускрса ове године уиро је Јован ЂорђевиК, један од најодличнијих просветних радника наших, који је више од половине столећа неуморно радио на просвети свога народа. Јован Ђорђевнћ рођен је у Сенти у Бачкој 1826. године. Свршивши основну школу у месту рођења. отишао је у гимназију и учио је у Новоме Саду, Темишвару и Сегедину, па је после, као питомац Саве Текелије, продужио своје школовање на пештанском универзптету. По својој тихој нарави ц смишљености већ рођен за наставнички позив, он се по свршеној школи и посветио томе позиву. Али је одмах, у почетку свога јавнога рада, уочио значај позоришта за народно просвећивање, те је после готово до

пред саму смрт неуморно радпо, да се позоришна уметност код Срба одомаћи и развнје. Не схватајући позориште као забавшпте за разонођење беспослених или заморених људи, већ као праву очигледну школу, Торђевић је већ 1850. године почео ра.дити на томе, да се позориште у Срба одомаћи, а 1860. године он излази и јавно с предлогом, да се у Новоме Саду оснује стално Српско Народно Позориште. И захваљујући једино његову неуморноме труду, великој енергији и реткој истрајности у раду, Нови Сад је добио своје позориште, које и сада у српскоме народу врши ону просветну мксију, коју му је г ЈБорђевић при оснивању бно наменио. Велики успех, који је 'Борђевнћ показао за доста кратко време свога рада на срискоме позоришту, учинп. те га кнез Михајло позва у Београд, да ту оснује стално позориште. Ђорђевић ирими позив п пређе у Србију, и ту је после остао до смрти. Кнез Михајло је био велики заштитник позоришне уметности у Србији, те је под тако моћном заштитом, а неуморним радом г Борђевићем, београдско позориште постало сталнпм. Кнез Михајло беше обећао подићи и велики позоршпни дом. Изненадна трагнчна смрт племенитога кнеза била је кобна п за позориште у Србији, али Борђевић није клонуо духом, већ је и даље радио на томе, да се одржи позориште у Београду. Захваљујући лепој предусретљивости српске владе, мисао кнежева о београдскоме позоришту бпла је брзо остварена и већ 1869. године био је подигнут и свечано отворен у Београду храм богињн Талији, којим се и данас Београд днчи. Живот београ.дскоме народноме позорпшту био је сада доста обезбеђен. Ваљало је само још боље спремити и организовати уметнички кадар, који ће служити у новоме храму уметности. Ову нову дужност, да спреми иотребан број глумачких снага н тако сасвим обезбеди опстанак п напредовање бео-