Просветни гласник

416

ПР0СВЕТШ1 ГЛАСНИК

Исто тако товорећи о Стрезу .и њетовим заплетима са Стеваиом Немаљићем није доследан у наводу година, када се догодпше ти заплети. На стр. 18б. вели: „А ти су заплетп преко Стреза били 1209. плп јопг 1208." а на стр. 211., говорећн опет о поменутим заплетима писац вели: „Изложенн догађајп били су 1213. год." На овом месту писац нпје пзнео мншљење 0. Усиенскога о хронологији овога догиђаја, иа ни оно, што је рекао Јиречек о томе у својој „Историји бугарскога народа". На стр. 151. латинскога цара зове Хенриком, а на стр. 212. Јерисом. Овога латинског цара треба звати аеговпм правим именом, Хенриком, пли онако, како му је пме забележено у нашим споменицама, Јерисом. Не знам одакле изводн писац оно, што велн иа стр. 212. „Српском великом жупанству загрози погибао у којој као да не беше клонуо духом јединн Сава". У одељку XIII, који носи наслов: ,,0'ава у Никеји. Самосталност сраске цркве. Архијеиискои и еиискоии, еиискоагсје. Сриска црква до тога времена", писац није употребио најновија исиитивања, која се односе на рад Св. Саве. Нарочито овај одељак не сме остати без радова II. ЛалЂМОва н резултата до којих је овај Рус дошао према писмима охридскога архијеппскопа Димитрија Хоматијана, објављеним у збирцн, која носн наслов: „Апа1ес1;а засга е! сЈаззка бр1сПе§Јо 8о1ебтепв1 рага!;а есНсШ Јоапез Вар (.1б1 :а сагсИиаПб РИга (Јипб есс1еб1аб(лс1 § гаесогип1 зе1ес!а рагаНротепа) Еотае 1891. (Чот. VI). Чланак И. Иалвмова изашао је у журналу Христганское Чтенге за 1892. Исто тако писац је превидео н онај чланак И. Налвмова у истом журналу, год. 1891. који носи наслов: „Историчесш! взгллдђ на начало автокефалш сероскои церквн и усреджеше патр1аршества вђ древнеи Серб1н'-. Рад Св. Саве неће бити јасан, неће бити потпун, ако се не з'иотреби све оно, што се налази у Пптрином зборнику. Последња' тачка овога одељка гласи: „ Сриска црква до тога времена Ова је тачска слабо разрађена. У њој се не каже чак нн то, коме је била потчињена српска црква, док не ностаде самостална, а то је требало изнетп. На стр. 240., као и нре тога на једном месту, велн да се хрисовуља Стевана Првовенчанога, којнм су дарована добра манастиру Жнчп, налази исписана у своду кубета жичког. А то није истина. Хрисовуља нпје псппсара у кубету жнчком, како пнсац вели, но у трему, којпм се улази на западна врата, с леве и десне стране на зиду. Ко је год 'био у Жичн то је одмах могао впдети, а и писац је то могао видети у Рласнику Срп. Ученог Другатва, књ. XXI. стр. 79. где је г. Мили&евцК то поменуо описујући манастир Жичу. Кад се нисац на стр. 254. већ дотакао женидбе краља Радослава „Аном, кћерију моћнога цара солунскога Тодора Комнена" и кад помиње раннје комбннације Радослављеве просидбе кћери Михаила Комнена, требао је да прочита чланак М. Дринова, „0 н $которшхЂ трудахЂ' Димитр^л Хоматаана, какЂ историческомЂ матер1алћ," који јензашаоу „Впзантпском Временику", 1894. год., и где се у једном делу поменутог чланка говорп о тнм комбинацијама одређенпје н са доказима. На стр. 275. писац износи за сад ново гледиште односно преврата у Србијп год. 1233. када је Владислав срннуо с престола свога брата Радослава. Он тврдн да Сава тада не беше у Србијн. Ово гледпште ново је, алн оно не може опстати, овако како га је изнео пнсац, без јачих доказа, јер се протпвп Тодосијевом казивању о истом догађају.