Просветни гласник

442

иросветби гласник

()д ове вбде треба уеути 20—30 капи у чашу чисте воде, проиешати је четкицом за зубе, и пошто смо зубе на начин, који смо раније прспоручиди, механички четком и прашком очистилп, узети у два трн маха по један гутљај тако справљене воде и једно пет минута промућкати њоме уста н грдо, па је избацити опет напол.е. Овако чишћење зуба и испирање уста треба вршитп посде сваког јела (оброка), а нарочито после ручка и вечере, из јутра, кадсе устане и у вече кад се легне. (НАСТАВЛИЕ СВ) у ДРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 ЈЕЗИКУ О природи, постанку и развитку говора-језика Лингвистичко-историски преглед

(НАСТАВАК) Сви се исихички покрети деле у хотгшичне и нехотичне. Истина, основа им је у појавима свести (осећајима, осећању, тежњи), али се неки могу вршити, а да свест не зна за намеру, којој нокрет служи, и.ш да не опажа покрет. Свесни се покрети, као вољни, раздикују од несвесних, в слеиих" покрета, које неки зову „инстинктнвнн, автоматски, реФлексни" раздикујући их од физиолошкнх. пошто је „вода" ужи, „тежња" шнри појам, јер нема воље која не би била тежња, а може бити тежње у свести, која се не може назвати воља — то нема радње, која не би нокрет бпла или се не би у покрету јављада; ади већнна покрета нису радње. пошто се вршенесвесно. Свеснп нокрет зове се радња. Аона активнаили моторна сила, која изазива по.јаве тежње н воље, зове се импулс. — Нехотнчнп су покрети кад јака светдост изазове жмирење, кад се оку иримакне чврсто тедо ; покрети што бивају при дисању и храњењу, разни покрети при одбрани и нападу; и мимнчки иокрети, који су израз унутарњих стааа душевних: смејање, нлач, покрети лида, кретање руку, узвици. Све ове покрете изазнва спољашња драж која утиче на осећајни живац, и која се преко центрадног органа иреноси у моторне нерве. Ови се нокрети зову „сензорно-моторни", у некодико су свесни, јер се опажа не само покрет него п осећај са својнм пратиоцем, осећањем, који га изазива. Али ови покрети нису постади под импудсом воље, која се као престава јавља пре њих, јер се јављају неиосредно кад се добије утисак од епољашње дражи. Често је осећај „епиФеноменон", онда дакде кад дејствују снажне дражи, кад имају просте или обичне реакције, које могу бити насдеђене, — т. ј. кад се у свести јавн такав оеећај, већ је покрет, којн је реакцнја дражи, био отпочео да се-