Просветни гласник

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ПРИСТУПНО ПРЕДАВАЊЕ ЖЗ ХЕМИЈЕ Д -ра ЈАарка у. ј Л еко ПРОФЕСОРА ВЕДИКЕ ШКОЛЕ Дрмсано 6. гааја 1899. године 7 дзорани Велике Школе

(СВРШЕТАК) Ако еве елементе по велпчини њихових атомских тежина иоређамо, онда ће прво место заузети водоник, који сразмерно с најмањом ко.шчином е другим едементима у једињење ступа. Али како водоник нема с-личноети нн с једним другим елементом, то се он одваја од осталих као заеебна чињеница. Не обзирући се на један у новије доба нронађен елеменат у ваздуху, после водоника има најмању атомску тежину литијум, један елеменат, којн је врло сродан натријуму, еаставном делу кухињске соли. Нрема томе литијум је први члан у ономе низу, у коме су елементи по величнни њихових атомеких тежина поређани. У томе низу елемената показао је Мендељев, како разлике у особинама појединих елемената с почетка, код нрвпх неколико чланова, у извесном погледу бивају све веће и веће. па за тим еве мање и мање, док се у томе низу не дође до елемента, који је с првим врло сродан. Та иоступна разлика у особинама за тим се опет периодично понавља и тако се у целом низу елемената добива извесан број периодних редова, у којима на одговарајућим местима шилазимо дакле на елезЛ'нте, којн су међу собом од прилике онако еродни као што смо показали, да су сродни елементи хлор, бром ијод. Ти периодни редови разликују се по броју чланова. Првии други периодни ред има по седам а за тим долазе пет редова са по 17 чланова. Она прва два реда зову се мале периоде и оне су потпуне, а остале пет велике периоде имају још доста празних места. Такво грунисање елемената у периодне редове по Мендељеву зове се прнродан или периодни еиегем хемијских елемената. 1 ) II:! овога посматрања атомских тежина елемената дошло се до закључка, дес особине елемената стоје у извесном односу ирема пиховим атомским тежинама и да су према томе у атомским тежинама изражене веИ и особине елемената. У великнм периодама природнога система елемената, као што смо већ показали, има доста празних места, а то бп значи .10, да поред ових елемената,, који су нам иознати, има још елемената који нам нису познати и који би се тек имали пронаћи. II заиста извесан број елемената, ко.јп су доцније, после проналаска периодскога система пронађени, нопунили еу већ извеене празнине и, што је најзначајније, особине тих нових

■) На табедарном прегдеду локазано је како су елементи у нериодне редове груписани.