Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

449

еле.мената едажу ее е особинама, које су пре љихова пронаааска, дакле још непознатим елементима, перподским снтемом предсказане. Истина у најновије доба неки новп едементи, који су у ваздуху пронађени, не могу као што ваља да се уврсте у периодскп снстем елемената и с тога тим „новнм елемектима" није још у свему признато грађанско право међуосталим елементима. Онн су можда или нека нова особена једињења или модиФикације познатих елемената. Они нови елементи, који се не могу у периодски систем уврстпти, нрема досадањем искуству много је вероватннје да и нису елементи, но да је претпоставка о периодском систему погрешна, н док год ее не би новим Фактима уздрмао опстанак периодскога сисгема, дотле нам тај систем поред осталога има да нослужи и као веома важна чињеница у оцењивању елементарне ирироде ново нронађених елемената. По систему периода имамо 2 мале периоде по 7 н 5 велнких периода по 17 елемената. Њима се придружује н водоник, који сам за се групу сачињава. Према томе бро.ј елемената по периодском систему био бп: 2X7 + 5X17+1 = 100 међу тим као што смо поменули, данас нам је познато свега седамдесет и неколико елемената. Да ли ће она празна места у великим периодама бгпи новпм елементима временом попуњена'и да ли ће нроналаском новпх елемената и нове нериоде искрснути, те да се на тај начнн прекорачи онај број од 100, то ми данас јошнезнамо. У опште неможемо поуздано тврдити нп то, да су н ова тела, која ми данас као елементе сматрамо, заиста нроста тела. Још у иочетку овога столећа многа сложена теда важила су као проста, као елементи. Усавршавањем метода, којима се у хемији за разлагање тела служимо, доказано је, да су извесна тела, која су као проста сматрана у ствари сложена и том приликом пронађени су и нови елементп. Број елемената непрестано расте. Још пре 15 година нмали смо нешто преко 60 а данас имамо преко 70 елемената. Новијим испитивањима појединих елемената добивени су већ и такви ресултати, који нам дају повода, да посумњамо у елементарну природу извесних тела, које ми данас за елементе сматрамо, п дп верујемо у могућност разлагања данашњих елемената. Да .1Н ће новијим испитивањнма број елемената бивати све већи и већи, или ће се иочети смањивати, т. ј. илићемо се почети прпб.шжавати оном идеалу, да еу сви елементп порекла једне исте прамагерије, идеалу о јединству материје; то је питање без сумње од огромнога значаја, али кад смо још далеко одтога да бисмо могди већ и сад казати, како ће се решити.