Просветни гласник

498

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Жали, мајко, жали, Не нажалила се! Плачи, мајко, плачн, Не наплакала се! У школу и/раИала, Књигу да изучим,

Жалп, мајко и т. д. Књигу да изучпм, Капетан да станем, Сабљу да припашем, На Балкан да идем! 1 )

2.

Село кад дојдем Нацће, Се си срдито, Се си срднто, се си љутито, Или си немаш руво убаво? Руво убаво, свилни вистани? Свилни вистани, у џеп дукати? Бог да тн бије, Павде, руво убаво, Руво убаво, свилни вистани, Свилнп вистани, у деп дукатп, К'да си немам аород од срце, Пород од срце, мушко детенце, Мушко детенце у школу д' иде

Не жали, Надо, не тужи, душо, За ран' чу ндем у Цариграда, У Цариграда баш кујунџије, Чутн излијем од злато дете, Чутп излијем од сребро љуљћу, Бог да ти бије, Павле, од злато дете, Уста че има, душу че нема, Очн че има, нече да види, Нође че пма, неће да одн, Па мн је жал, те жал, Не може књигу да научи.

Једна варијанта ове песме гдаси овако:

Што сн срдита, Нацће, што си уилна' Да ли сп гладна, да ли си жедна? Да ли си немаш бели петаци? Бели петаци, ж'лти дукати? Пусти остали, Павле, бели петаци? Бели нетаци, ж'лтн дукати, Е'га си немам од срце пород! Не срди ми се, не јади ми се,

Излегал ми је стари владика, Излегал ми је из Цариграда, Из Царнграда на Дренопоље, Сас девет попа, сас девет ђака. Најнапред иде Јјаче Ннкола, Најнанред нде најназад гледа, Најназад гледа па СЈ г зе рони. Угледал га је стари владика: Тако ти Бога, ђаче Никола, На.јнапред идеш, најназад гледаш,

Чу да отидем у Прилеп-Града, У Прнлеп-Града на кујунџију Чу да направим од злато чедо, Од злато чедо од сребро љуљћу! Пусто остало од злато чедо, Уста си има душу сн нема Очи си има, поглед си нема, Па си не може књигу научи!

3.

Најназад гледаш па сузе роннш, Ид' те је жалба за стару мајћу? Ил' те је жалба за прво љубе? Ил' те је жалба за мушко дете? Проговара му ђаче Ннкола: Није ме жалба за мушко дете, Није ме жадба за прво љубе, Само ме жалба за стару мајћу, За стару мајИу, за дробне књиге!

На сви ђаци, нано, бело слово На Стојана, нано, црно слово. Покре ваду на лнваду,

У лнваду бел босиљак, Кад однес'о, нано, у црквицу Сва се црква, нано, умериса.

') Варијанту ове исте иесме забедежио је и г. М. Милићевић на стр. 265. »Краљевине Србије«.