Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

571

Наука о души. Науку о тим стаљима називамо науком о душн и.ли асихологијом. Ако се она заснива на ономе, што смо искусиди о душевним стањима, тада је то искуствена наука као јестаственида. У овој ће књизи бити говора о искуственој науди о души (емпиричкој психологији). Ну треба имати на уму, да се једино читањем ове књиге не може задобити знање о душевним стањима, већ да сваки треба да нокуша задобити знање о томе и својим властитим искуством, тиме, што ће марљиво обраћати пажњу на промене своје властите свести. Разлика облика свести. Код речи троугао, море, летети представљамо нешто одређено унама; тако код прве речи мислимо на једну Фигуру ограничену са три линије, код друге — на какву велику воду, код треће — на покрет крилатих животиња кроз ваздух. Ово иредстављање јесте једно стање душе или један облик свести. Кад чујемо да какав болесник јауче од бола, тада осећамо саучешће према њему; кад над нашом главом виси каква несрећа, обузима нас осећање страха; ако нам падне каква срећа у део, наше се срде нспуњава радошћу; ако учинимо какву неправду, то имамо с тога кајање. Ово осеКање или „чуствовапе" је други облик свести. Жедан тежи да пије, гладан да једе; болесник жуди за оздрављењем, сужањ за слободом; тврдида тежи за новцем, ратник за славом. Ово тежење је трећи облик свести. Разликујемо, дакле, три облика свести или душевних стања. Сваки ће лако увидети разлику између појединих облика свести, ако помисли од ирилике на ово: на осеЉње (чуство) радости, које ирпуњава груди при каквој веселој породичној светковини, на иредставу те радости при сећању на те веселе часове и на тежњу, да се та радост обнови. Подела. Та три облика свести су у узајамној зависности, т. ј. једна је последица других. То ће нам бити јасно, ако иосмотримо: 1. како постају представе, 2. како се помрчавају и понова постају свесне, 3. шта намерно радимо с представама. У нашем уџбенику ћемо се с тога бавити: I образовањем иредстава, II кретањем иредстава, и III мишљењем с иредставама. I. ДЕО Образовање представа I. Врсте представљања Опажање. Учитељ црта троугао на великој табли; чим ученик баци поглед на ту Фигуру, у његовој душп поетаје представа троугла. Учитељ отпева један тон; ученици га чују и тако добију представу тога тона. 37*