Просветни гласник

572

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Ти нам примери казују, да се помоћу телесних органа, овде помоћу ока и уха, могу стварати представе у нашој свести. Довољно нас и свакодневно искуство учи, да многе представе доспевају у нашу свест на тај начин т. ј. помоћу осеКаја иди осетака. У поменутим примерима имају ученици осетке иди осећаје црне површине, трију бедих динија и тона. Чим ученици постану свесни тих осетака, постају у њима представе троугда и тона. Образовање какве иредставе иомоКу осе.Каја ■или осетака назива се опажање. Представљање. Ученици могу иредставити троугао и тада, ако га учитељ избршне с табде; они могу и тон представити, ако га такође не чују више од учитеља; они нредстављају сдово а (т. ј. ако су га раније већ виђали), и ако им га учитељ не напише. Из тих примера издази, да можемо представе изазивати у свести без помоћи чула. Образовапе иредстава без осеКаја назива се представљање. Код опажања је потребно нешто тедесно, што производи осећај; а код представљања то није потребно. Понављање и нримена. Према горњем, какви одношаји иостоје међу оиажањем и иредстављањем ? Шта се зово опажање ? Шта се зове представљање ? Кад се не може опазити ? 2. 0 с е Ђ а ј Узрок и носледица. Ако какав новац некодико пута брзо протаремо о сто, он се загреје. Топлота се појавида посде трења; обадвоје стоје међусобно у одређеном временом одношају, т. ј. једно је било раније од другога. Ади, ми помишљамо још на један одношај између обојега, јер кажемо, да се новац загрејао због трења о сто. По томе, трење је узрок топлоте; она пак јесте иоследица трења. Тако код свих појава претпостављамо узрок. Као узрок сматрамо оно, чиме се изазива каква иојава. Надражај и осећај. Ако ударимо о сто, чујемо звук; ако се приближавамо ватри, осећамо топдоту; ако бацимо поглед на упаљену лампу, видећемо светлост. И овде мислимо на узрочнн одношај између лупања и осећаја звука, између горења ватре и осећаја тоидоте, између упаљене дамне и осећаја светлости. Физиологија нам објашњава ту везу. У нашем телу находи се живчано стабло (мозак и мождина), одакле се небројени живчани кончићи распростиру на све стране ка површини и по овој. То живчано стабдо са својим огранцима се назива живчани .систем. Оно, гито утичс на живце, називамо надражај. Тако утиче на пример ваздух, који трепери, на слушни живац и проузрокује осећај звука. Чим живац прими утицај производи се надражај,