Просветни гласник

574

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Користи обојих. Помоћу органских осећаја сазнајемо стање здравља нашег тела. ,/1екар може по њима да закључује, који су узроци болести и да одређује иодесна средства за лечење. — Помоћу мишићних осећаја се учимо, да поступно све боље изводимо наше покрете. Мало се дете помоћу њих учи да стоји, да иде и да се придржава. Играча на конопцу чувају мишићни осећаји да не падне. Понављање и примена. Шта је органски осећај? Шта је мишићии осећај? Чега постајемо свеснч помоћу животних осећаја? Од какве су користи за нас органски осећаји? Чему могу да нам послуже мишићнн осећаји? Кад се не би могло научити да се говори, иише и пева? 4. Чулни осеЂаји Свакн дан добикамо осим животних осећаја још и иелику масу других осећаја, на пр. од свакојаких боја и облика, од различнпх звукова, од тонлоте и хладноће, тврдоће и мекости, од воња и укуса. Чему нас о томе учи искуство ? Чулни органи. Овн се осећаји добивају посредством извесних делова тела, и то помоћу, ока, уха, коже, носа и језика. Ови дедови служе души као средства и зову се чулни органп. Осећање с.истим зове се: гледање, чувење, аипање, воњање и кушање. По осећању тим чулима се упознаје, да ли су чула добра или поремећена. Што неки људи доше виде пли ннкако и не виде, до њнховог ока је; што су нак други глуви, отуда је, што им ухо не ваља. Ко има здраве чулне органе, тај их има пет, и то: вид, слух, иииање, мирис и укус. Надражаји. 0 суштини разних надражаја не дознајемо помоћу осећања ништа, али нас нриродна наука о томе учи ово: а) У простору целога света се налази извесно тело, које се зове етар. Треперења тог етра, које се производи каквим светлим предметом, као н. пр. сунцем, запаљеном лампом, утичу као надражаји на видни жпвац у нашем оку. б) Земљу окружава ваздух. У том се ваздуху могу да изазову треперења н. пр. ударом у звоно, дувањем у Флауту, вучењем преко жпце. Та треперења ваздуха (звучни таласи) утичу као надражаји па чулни живац у нашем уху. в) Ако тела, као н. пр. грана од дрвета, капљица кигае, ваздух, додирну иовршину наше коже, то утичу као надражаји на живце за пипање и додир, чији се крајеви налазе у кожи. г) Ако течности, у којима су растворепа чврста тела, као што је н. пр. вино, шећерна вода, дођу у додир с језиком, надражују нерве за кушање, који се у њему завршавају. д) Ваздушаста тела продиру са удисаним ваздухом у нос и утичу као надражај на живац за мирис, који се завршава у слузној марамици у носу.