Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

575

Из ових се примера види, да су надражаји, који утичу иа поједиие чудне органе, по правилу раздичите врсте. Ипак, може н. нр. удар по оку да произведе осећај светлости. Садржина. Оком добивамо осећаје светлости и боја, као п. пр. светло, црвено, зелено; ухом добивамо осећаје звука, н. пр. пуцањ, тон; носом добивамо осећаје мириса, н. пр. тамљана; језиком осећаје укуса, и. пр. слатко, киседо; кожом пак — осећаје притиска или степене топлоте, н. пр. тврдо, хладно. Оно, што се осећа различним чулним органима, разликује се једно од другог. Са сваким чулним органом стварамо једну извесну врсту осећаја. Оно, што се осећа, као: боја, звук, воња и т. д. назива се садржином осећаја. Сваки чулни орган врши души извесну службу, те се с тога не могу замењивати. Ко не може да види, не добива осећајо светлости и боја; када би кожа била безосећајна, не бисмо могли имати осећаје: топло, хладно, храпаво и меко. Јачина. Пламен од свеће проузрокује слабији осећај ссетлости, него ли пламен светлог гаса; пуцањ пушке пак производи слабији осећај звука, него ли пуцањ топа. Исти чулни утисци су, дакле, разних степена; њихова јачина је већа или мања. Степен јачине једног осећаја зависи од два узрока: 1. различна је снага чулног надражаја; 2. нису чулни органи код свих људи подједнако пријемљиви. Чак и код једног и истог човека није стање њихових чулних органа увек једнако. Ако је ко болестан , обично не може тако добро да воња и куша, као ако је здрав. Тон. Осећаји једнога и истог чула нису подједнако угодни. Једно „слатко" је пријатније, него ли друго; једанјеакорд умилнији, него ли други. Нама је пријатније благо зеленило ливада, него ли белина снегом покривенога поља, која нам бљешти у очи. Ова већа или мања пријатност једнога осећаја зове се тон. Ту пријатност или непријатност приписујемо корисноме или штетноме утицају чулних надражаја на тренутно стање тела. Ионављање и нрипена. Колико и која чула има човек? Шта је чулни орган, а шта чуло? Како се зову чулни органи? Како се зове осећање помоћу њих? Како долазе надражаји за разне чулне органе? По чему се разликују осећаји? Шта се разуме под садржнном, јачином и тоном једног осећаја? Ко је слеп, глув, кратковид, наглув? Ко је слеп за боје? Од чега треба чувати чулне органе н зашто ? Зашто је важно кушање и мирисање? Од ког је чула у зависти говор и певање? А од кога је писање и дртање? 5. Чулно осећање а.) Главобоља нас умирује и ожалошћава; чим болови престану, одмах ностајемо весели. Болест нас лако чини зловољним, здравље пак изазива веселост. Дете може од гладп да постане незадовољно