Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПГИКАЗИ

603

народ, у чију је земљу био нохитао. Учен.е српског језика био је почео превођењем Стеријине трагедије „Светислнв и Мидева", и за кратко време сразмерно је доста добро савдадао српски језик, те се у путу могао споразумевати и без нарочитога тумача. 19. октобра присуствовао је свечаној просдави рођен-дана кнежева првенца Мидана, описавши ту депу свечаност и у појединостима. 20. октобра кренуо се на пут. За пратиоца му је кнез био одредио Цветка Рајовића. Прво су нош.ш у Пореч, ирошавши првога дана кроз ЈКостолац, Рам и село Крушевицу, у коме су заноћили, као гости тамошњега кнеза. 21. октобра су обишли Кучајну, па су око подне на поштанским коњима нродужили пут, прошавши кроз печку клисуру, кроз село Ракову Бару, поред манастира Тумана, п дошли су у Голубац, где су преноћили. 27. октобра пошли су из Голупца чамцима низ Дунав и на ручак су стигли у Добру, па су после подне нродужиди пут Дунавом ц прошлн кроз Ђердан, и пред мрак су стигди на острво Иореч, где су нреноћили у норечкога кнеза. Цео овај пут Пирх описује врдо подробно, говорећи о свому, што је уз пут нривлачидо његову пажњу, и на многим местима заслађује своје оиисивање многим леним и заиимљивим еиизодама. Сутра дан, 23. октобра, оставили су Пореч, прешавши на десиу обалу Дунава, па су се па коњима упутили кроз предео Пореч и у иодне су стигли у Мајданпек; ту су ручали, па одмах продужили пут кроз планину н у мрак су стигли у село Дебели ./1уг, на десној обали Пека, и ту су заноћили. Сутра дан су продужили пут у правцу југо-западном, ударивши кроз Хомоље и село Лазницу и у вече су стигли на преноћиште у Жагубицу. Жагубпцу је иутописац изабрао, да мадо опширније опише, „како се у ово доба странац дочекује у овој гостољубивој земљн" (Србнји), и ту приказује слику на далеко познатога српскога гостољубља, које је до сада у Србији много странаца уживало, па га, на жадост, доста њих и злоупотребидо. У овоме опису је врло лепо изнето и доста леппх црта нашега народа, па је прилично детаљно првказан и сам живот у српској сељачкој кући. Пз Жагубице, према напред утврђеном ндану за путовање, Ппрха и његове иратиоце иут је водио у манастире, те тога ради 7. одељак овога путописа, у коме се говорп о томе деду путовања, и носи име „Пут у манастире". Из Жагубвце су пошли 25. октобра и јахали су низ Млаву, десном обалом њеном, па прегазивши Јошаницу и Адујево стигоше у село Крепољин, и путујући даље дошли су у манастпр Горњак, где су били врдо лено дочекани, и где су провели читаво иосле подне тога дана, па су ту и преноћили. Сутра дан продужише пут, добро ночашћени од калуђера, упутивши се у Ресаву. Ноћили су у седу ЗлатоВу. 27. октобра прошли су кроз село Мидиву, где је, по народном нредању, било седиште зета Лазарепа Вука Бранковића, и јездећп ресавском додином стигли су у манастир Манасију, коју Пирх врдо лепо описује; ту су ручали, па 39*