Просветни гласник

604

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

продужиди нут и стигли у задужбииу Лазареву Раваницу. Тадашњи игумуи раванички, Никанор, примио је путиике врдо лено. Ту је, као и иначе свуда но Србији, Пирх проводио вечери врло нрнјатно, те, говорећи о манастиру Раваниди, даје нам врло лену слнку тпх вечери, као и свога напредовања у српскоме језику. „У току тих вечери, пише Пирх, које су постајале већ дул;е, беше ми већ могуће, кад сам добро пазио, да разумем све више и више ерпски. Разуме се, у почетку то је као кад жуборе таласи; но у брзо се већ разбирају речи, које се чешће понављају, а из живих покрета такође се ио нешто погоди; јасно и акцентИрано изговарање Срба .још више олакшава разумевање. Убрзо се оснелих да но нешто проговорим, сигураи пут, да се у језику напредује. Двјетко ми је преводио обично на немачкн оно што се говорило српски, но то се није тако урезивало у моју намет, као кад би (бих?) ја нешто причао, па би Цвјетко за тим преводио иа српски; тада сам могао пратити реч по реч. Тај начин изучавања језика много је живљи, потреба и љубопитство одржавају вољу за учењем у тој мери, да се човек лаћа граматике, да оно што је по чувењу чуо јасно н коректно (правилно?) искаже. — Наччн разговора код Срба има у себи нечег необнчно срдачног. У говору се непрестано унотребљавају изрази: брат, сестра, или изрази иобратим, посестр1ша, који се тако често налазе у песмама". На овоме се месту Пирх користио, те је ошгсао Раванину и у кратко приказао владавину кнеза Лазара, истакавши косовски бој. 28. октобра нутницн су, у пратњи игумана Никанора, оставили Раваннцу п спустилн се у Ћуприју, коју није Пирх пропустио, а да што боље не онише, говорећи том приликом и о главноме друму, који водн кроз Србију, и о сриској трговини. Пз Ћуприје су отишли у Јагодину, која се Пирху, и положајем и уређењем, боље допала од Ћуприје. У Јагодини су ручали, провели читаво после подне и ноћили. Из Јагодине су пошли уз Мораву, левом обалом њеном, прошли су поред Параћина, који тада још није прнпадао Србији, и дошли су у Варварин, те се тако Пирху дала прилика, да помене бојеве на Варваринскоме пољу н да рече коју и о ондашњем начину ратовања и војсци у Срба и Турака. Преноћивши у Варварину, кренули су се даље до Сталаћа п Тодорове куле, па С У ударили на Јасику, и, идући левом страном Мораве, стигоше у село Дренову, где су преноћили. Сутра дан, 1. новембра продужише пут и у подне стигоше у Трстеник, одакле су после пошли даље и тек у ноћ стнгли у Карановац. 2. новембра су кренулп пз Карановца за Чачак, с новећим друштвом које такође хиташе у Чачак, кнезу Васи Поповићу на весеље, јер је удавао једну рођаку своју. Стигавши истога дана у Чачак, Пирх се представи господару Јовану Обреновићу, који је био дошао кнезу Васи на весеље. Пирх је био на весељу, које је правио кнез Васа у част сватова своје рођаке, а на коме је била и кнегиња Љубица, која је овога ради нарочито била