Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

697

Има још приличио доста родитеља, који иодносе жалбе, што нм јс „спн рекрутован у школу, и ако један иећ годииу дана служи у војсци". Један родитељ мотивише молбу уа исиис својега детета иу школс тим, што га је „мати при издисању заклела да то дете извади из школе". Али ]сод велике всћипе већ је нробуђена свест о потреби иисмекости п школовања. Много је теже са женском децом. Нпкако сељачки свет ие може да увнди нотрсбу ии разлога за школовање женске деце. Шта вшне, на многим местима они тај отпор нравдају тим, „што писмеиу сељанку нико неће узети за лсену, те се овака не може ппкад удати", а иеки и тим, што у школи „жеиска деца не уче сељачке женскс радовс, но варошке, којн сељацима пе требају". Али Ј!ећ у многим школама ове су гоДпне уиисана и женска дсца, која редовпо уче с мушкима, те ће се и ссљацн брзо иомирити с овом новином. На једном само месту, где ђака и без женских има ирилично, те бн се ове могле и ослободити, ннсу још родитељи довели своју женску децу у школу, а иису нн молбе за иснис ноднели. Али ту је узрок нсуредност самога учитеља, који снада у оне нсуреднс радннке, који о школп и о својим ђацима воде рачуна само оида, кад сс на то нриморају. Предузео сам да то тачније исиитам, на ћу учинпти своје како закон налаже. На многим местима ђаци нису имали ни уџбеника ни нростора за писање, те су неке школе остале, тако рећи, ненисмене више од два месеца, већином, као што сам већ казао, с тога, што дотични учитељн нису учини.у! своју дужност па време за набавку тога, онако, како јс наређсно већ номснутим расиисом. Миогп учитсљи-ице, који нису редовно ни довољно радили у школи пре мојсга доласка, правдају тај свој нерад овом оскудицом, и ако сс н бсз књига можс скоро све, сем читања, предавати. Свуда сам наредио, да сс те потребс одмах набаве, али у неким школама још то није нотнуно извршеио, опет код неуреднијих учитеља, те ћу морати иснитати до кога је кривица и казну употребити. Нма за то нешто крнвице н до месних књижара, које нису пмале довољно свих школских потреба па време. Али, код оволиког саобраћаја, вредни н заузимљиви учитељн, само кад би постуиали по сноменутој иаредби, пе би се морали ограничавати на саму месну књижару. 0 књижарима ја сам већ послао иувештај, а управптељнма сам наредио, да мс одмах иувештавају, ако би се десило да у књижари нема свих потреба, нарочито нрибора уа иисање и уа цртање. Међу ђацима има нуке сиротиње, која се веома тсшко п оскудно у свему иудржава, и ако им родитељи, но величини нореуа, нс сиадају у таку сиротињу. У Угљареву нашао сам једнога бедника ђака, који јс бос ао снегу догиао у школу у самој кошуљи, без икакве горпс осаљине, услед нсмара и нечовечности својега оца, који нс спада у нуку сиротињу но уакону. Наредио сам да му школскн одбор нли оиштииа набавн обућу II одело. Сличннх је ирнмера много. Чипи ми се, да иротиву те беде нема другога лека, но да округ или онштина набавља бар зимско одело свима ђацима, чији родитељи нлаћају испод 30 динара неиосредне порезе. Ђачке су књижштце сиромашне и тек у зачетку, а у многим школама још нх и иема. Алн многе су школе унеле у буџетс своје за 1900. годину понеку суму за ту књижницу. Као н за остало, тако ни за ове књижнице нисам имао могућиости да учиним све, што ми се чини да се