Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

699

писменији но у многим другим школама, којо сво нотребе имају. Свуд се изговарају немањем: негде због ранијих дугова, негде због неуреднога кунљења и,ш нредавања школскога прлреза, а иегде, као у Стопанц, због несавеснога руковања шкодским прирозом раннјих кметова, зашто су неки н осуђени. Али већином је најглавнији узрок више немар но немање, јер док на једној страни видимо школе, које издржава једно село од 100 и неколико порескнх глава, снабдевене свима тнм лотребама, дотле запомажу школске општине од нреко 1200 пореских глава, да не могу то да изврше нрема евојој школи. Бивало је, да сам морао нисмено наређиватн ц највећим школским општинама, да набаве метлу, ђубровни« и сличне ситниде. Алн и овде се у свакој ирилици показује, да је „учитељ душа школе" н да од њега на првом месту све зависи. Има много одељења, у којима нема или слике Његовога Велнчанства Ераља, или иконе Св. Саве, или ни једио ни друго. Снисак таких школа нослао сам министаретву у своје време. Мало која школа да има слику „Св. Сава благосиља Срнчад", а још ређе /Гаковски устаиак" и слику свих чланова наше династије. И чини ми се, док држава не узме у своје руке израду свих ових слика, са што умеренијом деном, неће се моћи све школе њима снабдети нотпуно. Јер, поред иеобично велике цене оних слика, што су школе досад набавиле, врло много отежава ту набавку и то, што су оквири на већ набављеним сликама врло несолидно, од гииса, израђепп, те су после 2—3 године у неким школама испуцали и пропали. А забачена ссоека школа ннти га нма где набавити ни онравити. Преноручио сам, да све школе набаве одмах /Гаковски устанак" н остале напоменуте слике. У многим школама нисам нашао ни „Просв. Гласник", ии друге препоручене часописе. Већином се изговарају на немање и неуредно примање школскога приреза, али сам се несумљиво уверио, да је на неколико места узрок сам немар дотичнога учитеља. Наредио сам, да се одмах набави бар „Просв. Гласник", што су неке школе већ и извршнле. За 1900. годину све су школе одредиле нотребну суму за часописе. У многим школама нема метарских мера, потребних маиа н некнх еитнијих наставних средстава. Али, сем метарских мера, све остало може вредан и етручан наставник сам са својим ђацима лако прибрати и направити, као што су неки учитељи већ и почели, те код таква учитеља настава неће бити нимало лошија, ако се куновииом не набави ни једно наставно средство. А кад ђаци науче ручне радове, мало ће шта и остати да се за новац набавља. У том правцу ја ћу се старати да се народне школе снабдеју наставним средствима. Школске су књижнице још врло оскудне. Мало има школа које п најиотребније све препоручене књиге имају, а нема ни једне у којој је набављена свака препоручена књига. И за набавку оваких књига скоро све су школе одрсдиле у буцету ионеку суму, али, опет, и за школске књижнице мораће се учинити оно, што сам казао за ђачке: наиравити сииеак свих препоручених књига, које свака школа мора имати, на да свака школа, у колико није већ набавила такве књиге, унесе у свој буџет потребни новац у једанпут или у двапут. И овде се види, да је досад уопште мало рачуиа вођено о имаовини школској. Снискови књига п намештаја готово нигде нису укоричени, а понегде ни ушивени, но је сва таква школска имаовина записана на једном табачићу, ионегде нрљавом и масном. Стогајеврло ретка школа,