Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

709

Ова веза представа назива се обично асоцијација. Она се мора разликовати од стапања. Стапањем постаје опажај и реиродукована представа једно; а овим лак постају две различне представе — пар. Групе и низови. Врло многе се представе у нашем духу везују у групе представа; тако представе делова човечјег тела праве групу; тако исто представе дедова једне биљке; даље, представе собе, зграде. Очигледне представе, које имамо о појединим стварима, јесу групе представа. Друге опет представе образују у нашој свести низове, н. пр. представе гласова и слова једне речи; поједине представе тонова какве мелодије; стихови и строФе какве песме и т. д. (види чланак 7. и 8.). Понављање и иримеиа. Шта је помоћна представа? Зашто називамо репродукцпју помоћу других представа — посредном? Како се разликује посредна ренродукција од иепосредне ? Покажи на наколико примера, како бива репродукција с помоћннм представама! Када се представе могу помагатн? Шта се разуме под асоцијацијом представа? Покажи разлику између стапаља и асоцнјације? Шта постаје помоћу асоцијацпје представа? Кажи неколико група представа н неколнко низова иредстава! Какву важност нма асоцијација за репродукцију, дакле за памћење? С тога, шта треба учнтељ да ради, да бн 'образовао памћење ученпка? (Види даљв чланак 18. и 19.). 12. Закони асоцијације и репродукције Закон. Предмет, који се находи у миру, \остаје у том стању, и предмет, који је у покрету, остаје у томе покрету дотле, докле друга каква снага то стање не променп. Ова се појава види под казаним претпоставкама код свих материјалних ствари и с тога се назива природним законом и то законом истрајности. Пошто и код душевних појава тако исто постоје одређени одношаји између узрока и последида, то се и овде може говорити о законима. Пронађемо ли код асоцијације и репродукције представа слична стална правила као код природиих појава, то их смемо назвати законима асоцијације и реиродукције. а) Закон једновременоети. Дете свезује представе делова какве столице у укупну представу или очигледну представу; с њом везује и представе седења и одмарања; с представом свога оца везује представе његова одела, држања, хода и говора; с представом божје службе свезује представу певања, побожне тишине, проноведи и молитве; с представом звона нредставу његова гласа; с представом слова и представу гласа; с представом какве ствари — представу њена имена и т. д. Како су постале те везе? Дете је при опажају столице опазило поједине њене делове; оно је често на столицу седало одмора ради. Представе столице, седења и одмарања биле су му једновремено свесне, и само ова заједница јесте у свести узрок везе тих разних представа. Из тога следује закон асоцијације: