Просветни гласник

716

НРОСВЕТНЛ ГЛАСНИК

веног са здрављем у опште, док опет поремећаји у вршењу тога задатка њеног, врло често су, као што је познато, нзвор разним болестима". На првом месту, од купања се очекује чистоИа, а она се постизава тиме, што се с коже уклања прљавштина и прашина, а најповршннји слој њен, покожица (епидермис), омекшава и скида, те се на тај начин кожа чнсто подмдађује а отпорност тела јача. Сем тога не треба сасвим губити из вида нн моралну страну користи од чистоће, јер се њоме покреће воља п развија осећање за редом, а тиме утиче н на понашање и углађеност. Али од највеће хигијенске користи је то, што се деда на делу у школским купалиштима уче чистоћи тела н незн коже. Поред те васпитне стране и непосредне користи за сваког појединог ученнка, добит је од њнх још п у томе, што се ваздух у учионицама у толико више поправља, у колико се мање на купање код куће обраћа пажња. А као што је познато, таква деца, која се купају у школи, утичу опет код својих родитеља и на то, да им рубље буде увек чисто, а према потреби, и окрпљено. Еупањем, даље, кад се оно врши како треба, деца чвршћају и снаже се, те тиме хладноћу лакше подносе (веџбањем глатких мипшћа коже), а лети се освеже п прпјатно расхладе. Свуда, где има школских купалишта, хвали се њихов благотворни утицај. Оно четврт часа, што дете сваких 8 или 14 дана изгуби од наставе, накнађује се обилно сваковрсним користима од купања, које је, према свему томе, прави благослов за децу. Учешће у купању је свуда необавезно (Факултативно), испочетка је, као што се зна, слабо н постаје живље, чим се родитељи ослободе предрасуда и увиде користи од њега. „Сама деца се, међутим, тако радо купају, да се и претња о цигло једном искључењу од купања показала као одлично педагошко средство" — вели БигдегзШп. А како се мало обраћа пажња на чистоћу, и по гдекојпм образованијим земљама, ако сама школа не предузме бригу и иницијативу за снстематску негу тела, најбоље сведоче ове речи, узете из једног извештаја: „Мп износпмо као нечувену истину, да на један далеко већп део немачке омладине, сем њеног лица и руку, не дође годишње ни по једна кап воде" (СгоШпдеп). „А роднтељи би се могли бар за то постаратп — и без нарочито удешених јевтиних купалшита, — да се децп, ако ништа друго — ноге оперу", додаје врло умесно ВигдегзГет. „Ми се нећемо дуже на, овоме задржавати", вели он после тога, „само позивамо све оне који су начелни противници школских купалишта, да о поменутпм речима добро размисле; можда ће се тада њихова савест пробудпти и они своју иогрешку увидети!"