Просветни гласник

102

ПРОСВЕТПН ГЛАСНИК

ник плетарства, н Михаило Купчевић, наставник столарства. 13. УЧачку: Благоје Илијћ, управитељ курса; Војпслав Качавенда п Љубомнр Симоннчић, наставници припреме п картонаже; Илија Чаушевић н Светпслав Јовановић, наставници плетарства, н Вељко Павловпћ, Лазар Стојановнћ иМиланДачић, наставннци столарства. Ј. В. Ј. * Из извештаја о путовању учекика и наставника Гимназије Господара Јована ОбреновиЂа по Србији — И ако су излети ученпчки у најближу околину, као и дужа иутовања по отаџбпни, врло корисни и врло потребни, у нас су, на жалост, још доста ретки. У чнтавој години тек ако можемо забележнти по дватри овећа путовања ученика и наставника средњошколских, и уз то тек по који излет у најближу околину. Зато се п морамо интересовати сваким већпм путовањем ученнка и наставника, као што је путовање ученика и наставника Гимназије Господара Јована Обреновића. Ово је путовање наставника и ученнка старијих разреда извршено, са одобрењем министра иросвете и црквсних послова, у времену од 26. маја до 1. јуна закључно, ове године, а игало се из Чачка на Рашку н натраг, ради упознавања многих знаменнтости и нриродних лепота у читавоме томе крају наше лепс отаџбине. Овоме је путовању био главни задатак, да се ученици што боље упо знају с географским, етнографским, културннн и привреднпм приликама у јужном делу рудничког округа, да се њихов патриотизам окреии и оснажп посматрањем днвних споменика из славне прошлости, из доба Немањића, п да се на тај начин допуне и заокругле онн утисци, које су исти ученици добили лриликом свог прошлогодишњег путовања, када су обнлазпли сва она места, која су толико значајна у историји првога Обреновнћа, Милоша Великог. Путовање је овако извршсно: 26. маја, у 5'/ 2 часова изјутра, кренуло се на пут 8 наставника н 44 ученика, махом из V и VI разреда, а из нижих разреда само неколицина певача. Маршута је првога дана на предлог окр. начелника само у толико измењеиа, што је, место монотоног пешачења по друму до Јанока, изабрат краћп, а при том занимљпвији пут преко Јелице п кроз драгачевскп срез до Каопе, где је био први конак. „Сутра дан, велн се у извештају о овоме путовању, 27. маја кренусмо се зором на иут и, тек што смо се били дохватплн шуме на Врљанпма, поче киша и гато год смо се више пели на Чемерно, придружи се киши све гушћа н гушћа магла, тако да се ннје могло видетн даље од 10—15 м. Диван изглед са Чемерна на висинн преко 1400 м., коме смо се били толико радовали, пропаде на жалост! Силазећн са Чемерна у Поноре, имали смо то задовољство да видимо, како се магла поступно разређује и око 2 часа но подне грану сунце, које нам је од тада било веран иратилац све до повратка у Чачак. После дугог и врло тешког путовања ио кршевнтим пределима (нарочито кроз злогласнп Ковачев Поток, где су стазе, норед страховитпх амбиса, махом тако тесне, да једва може проћи једап пешак), стигосмо у сумрак у Студеницу. „Сутра дан, на првп дан Духова, беше црквену порту прекрилило мноштво народа из околине и из најудаљенијих кројева Србије, јер је тогз дана бпо сабор. На служби, која је због нагаега доласка пзузетио почела у 8 часова, певали су наши ученнцн целу литургију у 4 гласа. Немогућно мн је олисати оно миље, оно чудновато осећање, које ме је обузело у тренутку, када се је хармоннјско певање наших ученнка почело разлегати по нространој п богато украшеној црквп, у којој је свака икона, свакн стуб, сваки камен освештан дахом св. Саве! Мртва тишина, која је иоред толике масе народа владала за време