Просветни гласник

Б Е Л

Е Ш К Е

103

службе, најбољн је доказ, да су сви присухЕш били прожети истим узвишеним осећајима, као и ја с&м. Истога дана до подне разгледали смо све знаменнтости у манастиру, које се наравно у овоме краткоме извештају и не могу описатп. „Другогдапа Духова кренули смо се у 6'| г час. преко Врха п Планинице испод Гедочела за Градац, где смо приспели око 4 часа ло подне. Алп какав контраст! Овамо у Студеницн богатство и сјај, а овде само рушевине! Жалосно је било погледатн ове споменике невадашње славе и величине, како пропадају највише због немара неблагодарних потомака, данашн>е генерацпје. Око мраморног гроба краљпце Јелене буја коров п нате се гуштерн и змије, а у зидинама легу се сове и буљине! На Гашку стигли смо око 9Ч 2 часова у вече, одушевљено дочекани од грађана н чиновника тамошњих. „Сутра дан прешли смо границу н, бавећи се 1 , сата у кући турскога цариника, прелетели смо у мислнма до тужнога Косова. — Око 11 час. вратно нам је турски чиновник посету, давши израза својој ра дости, што му се дала прнлика, да нас угости у своме дому. После те посете кренулн смо се са Рашке и прешав ибарскнм друмом 41 км. доста форсираиим маршем, стигосмо у сумрак на Ушће, на утоку Студенице у Ибар. „31. маја рано у јутру кренусме се са Ушћа све иоред Ибра, којп се великом брзнном и пенушећп се пробија кроз тесну клисуру. После дужег одмора пред градом Маглнчем продужисмо пут и око 6 час. у вече били смо у Краљеву, иошто смо прешли 47 километара. „1. јуна изјутра отишли смо до Жиче, где нам је нредусретљнви игуман Серафпм показао све знаменитостн. Вративши се затим у ЈКраљево, разгледалп смо економију и збирке у ратарској школи и после ручка кренули смо се на 12 кола натраг у Чачак.

„Дужина целога пута, који смо обпшли за 7 дана, износи око 230 км., од којих смо прешли нешице око 200 км. н то 112 км. по брдовитом терену, а 88 км. ибарским друмом, а остатак, око 30' км. колима. Ма да су напорн на овоме путу билп доста велики, ипак су ученици цео пут добро издржали, јер су свуда после штрапаца наилазили на -богате трпезе и удобну постељу. Једном речју, ова је екскурзија сјајно испала и остаће свима учасннцима вечито у најпрнјатнијој успомени".

Школе у Српству Издаци за српске школе уУгарској у овој ГОДИНИ. — Буџетом је за ову, 1900. годпну предвиђено издатака: за богословију у Сремскнм Карловцима 29.200 круна, за учитељску школу у Сомбору 30.456 круна, за учитељску школу у Горњем Карловцу 18.400, за учитељску школу у Пакрацу 14.520 круна, за вишу девојачку школу у Новоме Саду 10.480 круна, за вншу девојачку школу у Панчеву 10.480 круна, за гимназију у Сремскнм Карловцима н Новоме Саду и вншу девојачку школу у Сомбору 60.531 круна. Поред овога одређено је: за стипендије 71.933 круне, за благодејање 8000 круна, за народни школски савет 14.200. Све ове издатке за своје школе тамошњи Србн врло радо подносе. * Богословија у Сремским КарЛОВЦИМа. — У карловачкој богословији било је крајем 1899. —1900. школске године свега 83 ученика, н то: 34 из архидијецезе, 8 из горњо-карловачке, 2 из пакрачке, 22 нз бачке, 5 из вршачке, 10 из темишварске п 2 из будимске дијецезе. Испнт је положило у I години 24, у II години 13, у III години 9 и у IV години 14 ученика. *