Просветни гласник

104

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Новосадска српска гимназија. — У српској гшшазији у Новоме Саду билојекрајем иоследње, 1899.-1900. гаколске године 400 Ј г 1енпка, п то 388 редовних и 12 приватних. Од ових било је: из Повога Сада 49, из бачке жупаније 155, из другпх жупанија угарских 49, из Славоније и Хрватске 119, из Босне и Херцеговине 21, пз Ераљевине Србије 4, из Црне Горе 1, из других земаља 2, По народностп било је ученика: Срба 382, Маџар 1, Хрвата 15 и Немца 2. По успеху било је ученика: врло добрих 16, добрих 88, с довољним успехом 234, слабпх у једном предмету 9, слабпх у више предмета 17. Што се тиче владања 211 их је који су били доброга владања, 163 вдадало се по закону, 8 се нпје владало сасвим по закону, шесторица су била рђавог владања, тројицу је дпректор казиио п четворицу је казнио професорски савет. * Гимназија у Сремским Карловцима. — У српској гимназији у Сремским Карловцима било је у 1899.1900. школској годинп свега 312 ученика: 309 редовних и 3 прпватна. Ученика је бнло из: Хрватске 50, Славоније 187, Угарске 52, Босне н Херцеговине 12, Краљевпне Србије и Црне Горе 10 и Далмације 1. По верп било их је: православних 292, римокатолика 19 и унијата 1.

Школе у Аустро-Угарској Прославапетстогодишњице краковскога универзитета. — Као шго у једној свесци пред овом јавпсмо, у овој се години навршује пет стотина годииа, пет пуних векова, од како је заснован универзитет у пољскоме граду Кракову. Прослава петстогодишњншљпце краковскога универзптета прославл^ена је у мају ове годице низом великих и лепих свечаности, у којнма су узели учашће и многи пријатељи словенскога просвет-

нога напредовања, и изван граница некадашње пољске краљевпне. Оснпвање краковскога универзитета управо пада године 1364., дакле пре 536 година. Тадашњи пољски краљ Еазимир Велики основао гаје, угледајући се на Карла IV, који је на шеснаест година ранпје био основао унпверзитет у Прагу. Наследннк Казимиров, Лајош Батори, није помагао велико дело свогапретходника, те краковски универзптет поста правим научним светилом тек касније, кад на пољски краљевски престо дође Казимирова унука, краљица Јадвпга. Краљица је уснела, те јој папа допусти да на краковскоме универзптету оснује и богословски факултет, којије послебпо чувен са спреме и научнога гласа својих црофесора. Краљица Јадвига ни.је дочекала да види своје дело окончано. Она умре 1399. годнне, те обновљени краковски универзитет отвори њена наследнпца на престолу, ирва краљица од нлемена Јађелона. Краљевски уннверзитет је био дуго и дуго на врло великоме гласу са својих одличннх проФесора. Дуго време је био научно средиште, куда су се окупљалн, жељнн науке, не само Словенн, већ и Немци, Шведн и Данцп. Кад се у 15. столећу почео ширити хуманизам, краковскп је универзитет био нрвп, којије пришао новој струји, која је собом значпла духовнн препорођај човечанства. У овоме су универзитету спремљени многи умни радннци, који су после радили одушевљено на овоме препороћају. Катедре математпке и астрономије у краковскоме универзитету биле су нарочито на гласу. Не треба заборавпти, да је и славни Коперник учио у краковском универзнтету. И за изучавање старе књнжевности и уметноста јелинске и римске овај универзитет има нарочитпх заслуга. И онда, кад почетком 17. столећа, под утицајем хуманизма, којп се све впгае шпрпо, почеше п многи други народи отваратн највнше школе, чији програмн престадоше битп космоиолит-