Просветни гласник

Б Е Л

Е ПГ К Е

105

ски, краковски универзитет није нрестајао бити нзвор и ризнида знања Пољацима, који су га и онда ематрали, као и садашто га сматрају, за својународну славу, те су га увек обилато помагали, па н данас, и ако су и сами у мучним нриликама, све чине, да њихов универзитет, са тако славном прошлошћу, не пзостане иза осталих највиших научних завода у других народа. * Тупа деца у угарским народним школама, — У угарским народним школама падало је у очи, да је у најнижим разредима народних школа, нарочнто у првоме разреду основне школе, сразмерно врло много туне деце, која ннсу била у стању научпти ни да читају нп да пишу. Овоме потражише па и нађоше узрок. Тупавости у деце криве су поглавито саме мајке, које су деци, док су била мала, давале теј од зелених чаура од мака, да би их лакше успавале. Тако су несвесно тровале своју децу и последнца овога тровања је тупавост у деце. Школски надзорницн умолили су мпнистра иолиције, да нзда потребна наређења, како ба се спречило слободно продавање макових чаура на пијацама, те да их необавештене мајке не би куповале и њима несвесно тровале и за цео век унесрећа.вале евоју децу. * Угарски државни фонд за пензије учитеља и помоћ учитељским удовицама и сирочади. — Према дзвештају, који је угарски министар лросвете био у своје време поднео .земаљском сабору, државнн фонд за пензије угарскнх учитеља и помоћ њиховим удовпцама и снрочади износио је крајем 1898. године 13,302.215 форината. Укуцно примаље овога фонда у 1898. години износило је 1,432.646 форината, п издаВање 1,148.056 форината. Већн су издаци учињеин на: пенсије за 2.610 учптеља 608.134 форината (сразмерно 229 форината на

једнога, — колнка је у нас нензија учитељу, који је пенсионован готово одмах после навршеннх десет година учптељске службе); на име помоћи за 2536 учитељскнх удовнца 342.075 форината; на име номоћи за 2020 учитељске сирочади 74.050 фор. (просечно по 36 форпната једноме); за учптељску сирочад по сиротнњскнм домовима 53.264 форината, н на сразмерне трошкове министарства просвете 34.621 форпната.

Школе у Русији Дневни рад у школи. — Како јавља Рускан Школа, рускн министар просвете одобриоје, напредставку московскога школског округа, да у средњим н учитељским школама у томе округу настава траје некрекидно, са незнатним одмором између поједнних часова, од 9 часова пре до 3 часа по подне. Дакле, не и нре н после подне, с прекидом од неколико часова у подне, као што је у великој већини школа, па и у нас. Први час из јутра, по министрову одобрењу, почиње у 8 часова и 50 минута, и траје до 9 часова н 40 минута. Други час почиње, после одмора од 10 минута, у 9 ч. и 50 минута и траје до 10 ч. и 40 м.; трећи час траје од 10 ч. и 50 м. до 11 ч. и 40 м. Сад наступа одмор од 25 минута за доручак и игру, па се настава продужује: четврти час почиње у 12 ч. н 5 м. и траје до 12 ч. н 55 м.; нети час траје од 1 ч. и 5 м. до 1 ч. и 55 м. п шести час од 2 ч. и 5 м. до 2. ч. и 55 м. Један час редовно се мора употребитн на гимнастику и телесна вежбања. Дневни је рад, дакле, од шест часова, са одмором од 65 минута. Све остало време оставља се слободно ученицима. Али немају сем недеље и празника још који дани преко недеље слободан, као што је у другим школама четвртак, субота или среда после подне. Пансиони за универзитетске ученике. — У свпма већнм и богатијим