Просветни гласник

106

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

земљама оснивају д уређују нарочите нанспоне, у којпма универзитетскп ученицп имају бесплатно или за незнатну цену стан п храну, са свпма осталим лотребама. Ови се пансиони издржавају прилозима добрпх људи а добивају помоћ и пз државнога буџста. Сад су и у Руснји иотели поклањатп велику пажњу установи овнх пансиона н, како јављају, држава је одредила 3,262.000 рубаља за. установу пансиова заученнкеунпверзитета у Русијн, одређујући и по 1,500.000 рубаља годишње на име редовне помоћи овнм пансионима.

Школе у Немачкој Школе за умно неразвијену децу. — Са сваком годином у свету све више нревлађује тежн.а, да сва за школу дорасла деца морају ноходпти бар основну школу. Али овоме обавезноме похођењу школе у много прнлика чини знатне сметње умна неразвијеност у сразмерно великога броја деце. Ова деца и кад дођу у основну школу, слабо напредују у учењу, па сметају, да и остала деца могу у школи напредовати. Зато све више раде на оснивању нарочитих завода за умно неразвнјену децу. У Немачкој особиту пажњу поклањају овим заводима, и до сада пх је доста основано у разним местнма немачкога царства. Најстарији од ових завода у Немачкој биће онај у Хали, основан још 1863. годнне, па онај у Дражђанима, основан 1867. годнне. Сада у Немачкој има у 56 места нарочнтих завода и школа за децу, која због недоволле умне развијености не могу нћи у основне школе. У овим заводима има сада 225 наставннка, који раде са 4281 дететом. Школе у Италији Стање средњих школа. — и у Италији чине огледе, да средњошколску наставу удесе према захтевима садашњостп, наиуштајући мало по мало класичну основу, по којој су

там.средње школе уређене. Огледаради у некојлм је школама био изнењен наставнп план на штету класичних језика и ноказали су се добрн резултати, чиме су задовољни и наставници и ученнци. Сада предстоји велика реформа средњпх школа. Да је реформа ових школа врло потребна, види се по многпм знацима, којп очпто показују, како је сгање средњих школа у Италији далеко од тога, да се може трпети. Врло су чести појави у средњам школама у Италији: ученнчки штрајкови и разне злоунотребе прд исдитима, нарочито при истпиту зрелости. Ово последње карактеристдчно је д за морално стање у опште у талијанске омладине. У Италији нису ретки случајеви, да се ученици илп ученички родитељи нослуже поткупљивањем школскога особља, само да докуче литања, која ће бити на исидту. У Млецима су тако за 400 лира матуранти успели лреко послуге сазнати питања за пспит зрелости, послата мннистерству просвете на одобрење. У Веронп су ово лостиглд д са 150 лдра. Карактеристдчан је'и овај кодкретад случај: Некога народнога иосланика салети један од његових највпђеннјдх бирача, да како тако сазна тему, која ће бити дата за писмени исппт на нспиту зрелости. Посладдк, да би задовољио свога бирача, обрати се некоме чиновнпку у мпнистарству просвете и овај му обећа да ће му на дан пред писмени исдит јавити тему, која ће бити одређена за овај исиит. И доиста, посланпку у своје време буде јављено, да ће на, пдсменоме испиту принравницп добити да обраде тему „Лепота у уметности, реализам и идеализам." Овај о томе одмах шифрованом депешом известп свога пријатеља и бирача, те овај одмах нађе човека, коме добро плати, те је израдио задатак његову сину и двојицд сддовљевих другова. У јутру сва три приправника оду радосни на испит, носећп већ готове задатке. Али какво је било разочарење, кад добише сасвим други зада-