Просветни гласник

112

Т1Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

смо добили на углед, одговориће обећаву, што се у огласу залаже. Него нам се намећо иитање, већ давно наметнуто, а овом га приликом не можемо ирећутати: Ако је до подузетности, да се овако сјајно дело изда, зар таке нема у Београду; ако је до елеганције, зар таке нема у Београду, — кад окружни школски надзорник из Краљевине Србнје налази издавача оваком делу у окупираној Хердеговини? Ко је томе крив? Писац или издавачн ? После овога пптаља намеће нам' се и нехотице, да занитамо : Зар српски издавачи и штампари у Краљевинп немају ни амбицпје, какве, ето, књижара у Мостару показује у својим издањпма? А сумњамо да ће Херцеговина и десети део тих књига потрошити, колико ће их се растурити по Србијп...." * Народне књижнице. — Народне књижнице су најмоћније средство за иародно просвећивање, зато им свуда ц поклањају особиту пажњу п раде на њихову оснивању и уређењу. У Руспји је врло великп број народних књижница, којих пма често и у најзабаченијим местима. Оволика раширеност народних кљижница долази иоглавпто отуда, што сеоне осндвају и родољубивом помоћу појединаца. Ових је књижица сада у Русији преко пет хнљада. Годишње се на одржање и нопуњавање једне књпжнице утроши просечио по пет стотина- динара. Али корист од тих књижница не може се довољно ни процеиити: оне, поред тога што помажу, да се пнсменост што више у народу рашпрп п што боље учврсти, одвраћају прост народ од беспослнце н многих порока, пружајући му непрестано занпмљиво штиво, у коме је увек и пуно корисннх савета и поука за живот. Број народннх књнжница у Русијн у скоро ће знатно нарасти, опет захваљујући помоћп једнога родољуба њихова. Ф. Павлеков, издавач књига за народ, завештањем је оставио 350.000 рубаља, да се тпм новцем оснује две

хиљаде народних књижница, а његови наследнпци морају дати још 100.000 рубаља за одржање п попуњавање овпх књнжница. И за нас су народне књпашице врло потребне н њнхов би утпцај бпо у свакоме погледу врло благотворан. Не би ли надзорннци народндх школа са наставницима моглн порадити на оснивању ових књижница у нас ? П тако за ово не би била потребна тако велика матернјална средства, у толпко пре што у многпм местпма у нас већ постоје школске књижнице, које би могле иослужити као основа будућим народним књижницама. Само мало више заузимљнвости, па можемо нмати уза сваку основну школу н лепо снабдевену народну књижннцу. * Одзив према хрватскоме УЈепси. — Трндесет друга је година, како излазн хрватски књнжевни лист Угепас (гаћау! 1 роиет). У своје време Внјенацје нмао доста претплатннка н о његову опстанку није се могло ништа ни сумњати. Али, временом се ирнлике изменише. „Протнв њему, вели Храниловићу 24. броју Вијепда од ове год.,- поднгоше сенарочито последњих десет година разноврсни лротпвници и противностн, те је „Дионичка тнскара" (издавач У1еиса) у току од последњих десет година изгубпла на „Вијенцу" неких 17.000 форинтн". „Малобројна читаћа наша публика, велн Храннловић даље, не смажућ средстава за иретплаћивање толиких белетристичкпх листова, подијелила се тако, те је уз жали боже све већу апатију за домаће белетристичкоштиво дошло до тога, да се број „Виенчевнх" претплатника на толико смањио, да није било внше могуће „Виенац" с илустрацнјама давати". Али и ова. угатеда на илустрацијама није много помогла даљем одржању Впјенца. Претплатнпка је бивало све мање и на послетку је дотерало дотле, да је Дпоннчка тискара мо.рала одлучитн да престане са издавањем листа, како бн