Просветни гласник

34

НРОСВЕГНИ Г.1ЛСНИК

зива; „асоцијационим центрима" требало би да се иравилније називају. Флексиг је нашао у почетку четири, доцније већи број таких центара: мозак иза чеда, велики део слепих очију, ведики простор у стражњем деду темена и на послетку дубоко у унутрашњости мозга сакривену 1пзи1а КеШ1. 0 ова четир центра (средшита) ве.ш Фдексиг на основу својих препарата ово: ,.Још посде некодико месеца по рођењу детињем незреда су душевна средишта, сасвим су без живчане мождине; међутим су средишта чуда већ одавно — свако за себе сасвим недирнуто једно од другога — сазреда. Тек ношто .је унутрашњи развитак средишта чуда довршен, почиње подагано кретање у душевним центрима, и тада примећујемо, како се из средшпта чуда многобројни живчапи конци пружају у душевна поља, и како у границама свакога од ових поља у међусобну везу ступају спроводнице, којв подазе из разних чудних средишта, и које се густо једна поред друге свршују тек на површини мозга. Душевни центри су, дакле, ааарати, који радњу разних унутрашњих (а тиме и спољних чуднпх органа претварају у више јединице. Ови су асоцијациони центри чудних утисака разне каквоће, утисака чуда вида, сдуха, пипања и т. д.; они се већ у тодико појављују и као носиоци коагитације, као што је латински језик мишљење пророчански назвао; онп се могу дакде назвати и асоцијациони иди коагитациони пентри. Ако би се ова, да. богме .још јаком нападању издожена, откривења Флексигова обистинила, то бисмо у педагогици, не мање и у психолостајади пред сасвим новим задацима. Јер на основу овог откривења разумемо — као што је то Хирт недавно издожпо — сасвим јасно ону до сада необјашњену загонетку, за што извесне асоцпјације, при привидно једнакој основи, код једнога сазревају тек у трећој или у четвртој десетини година. За што неки у школи ништа не могу да науче, шта више привидно тешко схватају, па ипак доцније брзо надокнаде пропуштено, често далеко надмаше своје угледне шкодске другове. За што нам тако звана чуда од деце пре уливају сажаљење, него наду. Једном речи: Фдексигова тврђења дају нам кључ за читав низ психодошко - педагошких узрока, на која нисмо ми никако иДи смо тек непотпуно одговорили. Сада ћемо бити у стању да дубље схватимо н испитамо и нроблем заморавања живчаног система. Модерни човек је, противно својим прецима, који су више били људи мишића, у првом реду човек живаца. Само час гимнастике је посвећен образовању мишићног система; сви остади часовн посвећени су живчаном систему. Редовна вежбања су корисна кодико мишићном, тодико и живчаном систему; једном и другом одмаже једино претераност. Вежбање челичи и јача живце и мишиће; напрезање ремети, а непаметна претераност задржава обе Функције. Правилном фтнкцијом усавршава се и учвршћује се орган, а неправидном Функцијом сдаби и кржљави. Бу-