Просветни гласник

36

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Извесне су сличне мисди већ раиији иедагози исповедали. Али док нису ове мисли тако очигледном, непријатном логиком статистички доказане, као што је то ЈКеј учинио, моглн смо норед њих без икаква пажње проћи. Данас то на жалост више не иде. Где се бројевима докаже, да смо на путу, да преоптерећеношћу живчаног система дегенеришемо нашу децу, да пунимо болнице и луднице, да закржљавањем будућег покољења стално на коцку стављамо положај беле расе у свету — данас не можемо више равнодушно да слежемо раменима и да презиремо страшно оби.ље грозних чињеница, које је Кеј статистичкн открио! IV У томе се сви школскн људи здравих ногледа слажу, да је преоптерећеност најслабија страна сваке модерне школске политике. Али како да се на пут стане овом главном злу и да ли треба то чинити. у томе се мишљења веома разилазе. Ми стојимо на име пред овом дилемом: На једној страни дато је по онштем схватању неизоставно васпитно градиво средњих школа — јер само су ове проблем — од којег се једва може нешто откинути, ако нећемо у борби за опстанак да извучемо тањи крај или да саевим нодлегнемо. На другој страни стоји чињеница, да наше средње школе својим силним, и к томе разноликим градивом телесно упропашћују велики иостотак ученика, јер товаре на њихов живчанн систем терет, који они и то у најопасније доба растења најмањемогу да сносе. Да ли да нас ова дилема упропасти? Или има и ту каква излаза ? Мени се чини, да експериментална недагогика може овде срећно да иружи помоћи. Исти турински физиолог Масо, који је у једном топлом спнсу устао против преоптерећености у гимнастичком вежбању, измислио је један аларат, којп је он „ергограФом" назвао. Помоћу овог апарата можемо мехапичким путем да утврдимо обим психичког заморавања, и да то у тачним кривим линијама представимо. Бернском Физиологу Кронекеру испало је за руком, да изведе закон заморавања, који је он овако Формулисао : Крива линија заморавања нреоптерећеног мишпћа, који се у једнаким размацима, по јачини и истим (максималним) индукцијоним ударцима дражи, јесте права линија. На који пачин утиче заморавање на живчани систем, иоказали су у својим иснитивањима о нажњи Фехнер, Вунт, Рибо и Мосо. Мосо је показао у својој књизи „о страху" помоћу СФИмограФа и ваге, на који начин јури крв према мозгу, . кад ми о нечем размишљааш. Шта више и дисање се измени за време пажње. За време пажње бива навала крви према мозгу јача; пажња је, дакле, у главном промена материје. Лаиге је пронашао периодично пењање и падање пажње, што је Вунт тумачио као периодично колебање пажње. Екснер је приметио, да за време замореног мозга расте време реакције