Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

37

и за просте психичке радње, а сир Францис Галтои изнео је на основи •статистике не бага пријатну слику бодешљивости душевно заморене живе душе., Руски педагог Шикорски чинио је већ 1879. год. овај недагошки ексиерименат. Он је пре почетка наставе пре нодне и носле наставе давао ученицима, да пишу по диктату, па је скупио број погрешака. Он је нашао, да посде подне писани диктати имају у средљу руку за 33 од сто више погрешака, него диктати од пре подне. Диктовано градиво имало је свега 40.000 слова. Много је систематскије извршио овај посао Л.ео Бургерштајн (проФесор реалке у Бечу) у ,Кривој линији рада за један час". Он је експериментално испитао душевну способност 162 ученика из четири разреда, којима је нросечно било 11, 12 и 13 година. Оиит је био, да ученици реше њима познате рачунске задатке. Градиво бројева би!о је распоређено према извесном законском поступку: Количина рада расда је посде сваке четврти сата, ади тако, да је та количина најдакше расда између друге и треће четврти. Врој погрешака растао је посде сваке четврти, ади најбрже између друге и треће четврти. Бургерштајн је саставио статистпку и о иоправкама, извршеним од стране } г ченика., која потврђује, да умор мора бити највећи између друге и треће четврти, јер су тада учињене најмање поправке. „Ове то", тако закључује Бургерштајн, „указује на то, да је у току треће четврти на овом ступњу развитка знатно опала способност озбиљног занимања с оним нредметом, којије већ раније употребио органско градиво". А.ги у свима разредима је прираштај погрешака у ошнте*, а нарочито иогрешака у множењу, највећи између другог и трећег дела времена, а то нотврђује законптост односа, који је код општег резултата наглашаван. Све то јасно доказује, да је пооле пола часа наставе постигнута највећа мера радне способности. Из тога само по себи следује, да је оправдан Формулисан захтев Бургерштајнов, да са гледишта психичке наставне хигијене треба, да се сразмерно смањи јединица времена настављања. Ми можемо децу приморати, да седе и да буду мирна; али се не треба варати, она ће се ипак у многим случајевима душевно одмарати, т. ј. она ће сама себи створити промену, те неће пратити ток наставе, кад су уморна. То би пак била штета с више гледишта. Другим је путем у овој ствари ударио А. ХеиФнер. Он је 46 ученика диктовао деветнаест реченнца од 582 слова, тако да се његова статистика погрешака ослања на градиво од 26772 слова. Његова статистика погрешака показује, да погрешке носле сваке четири реченице расту за 1 од сто, дакле за једну сталну величину. Ирирашај погрешака у просеку је према томе сразмеран извршеном раду, или, друкчије речено, крива линија погрешака је у главном нотезу права линија. Други