Просветни гласник

52

ДГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и пријатно. Нарочитог помена засдужује, да се код њих сматра за срамоту напустити старе родитеље. У сродних им Кокета, исто тако мирољубивнх, пре но што се закључи брак, иретходи саветовање о њему с невестом. Ието тако и Дајаци, код којих је производна снага доста јако развијена, као и друштвено им уређење, не знају за убијање деце и својој деци остављају на вољу, да редовним путем изберу себи мужа илп жену. Даље, знамо, да и становницима самоједских острва, који су сразмерно развијенији од околних острвљања малајске Полинезије, не знају ништа о убијању новорођенчади и деца њихова уживају толику слободу, да могу и побећи у туђ дом, ако родитељи нису сагласни да пх даду драге воље. Слично томе прича Тигпег о Негритима, становницима острва Тана, којп су такођер кротак народ. Он вели: „становници Тана веома милују своју децу. Не убијају их. Дају у свему потпуну слободу како мушкој, тако и женској деци". Најзад да још иоменемо Нсблове, који децу своју при стуиању у брак ни мало не ограничавају, шћерима пак дају н нарочитих првенстава. Тако се освајачкоме типу друштва придружује необично јака потчнњеност деце, а положај девојчица бива још нижи од лоложаја мушкараца. II где се год тај тип почне губити и ишчезавати, нс само да се дечја права одомаћују, всћ се све више и више развијају. * * * * Слична уверавања долазе нам из кругова оних друштава , која су изашла из патријархалних односа и развила се у велике народе. Узмимо туранску, семитску пли аријску расу, па ћемо видети како се појављује иста зависност, између државпог ансолутизма и поданика, као и између домаћег аисолутизма и деце. У Еини је убијање женске новорођенчади нешто сасвим обнчио; родитељи иродају своју децу у ропство; када се девојка удаје, родитељи јој увек одређују неку цену. Стуиање у брак само нз љубави сматра се као ужасан преступ против послушности; а иоле јача наклоиост са женске стране сматра се за злочин раван неверству. Њихово је главно начело: као што се цар треба очпнски да брине о народу, таку нсту власт треба да има и отац у породици. Али и ту се може лако видети, како је по томе закону неограничена очева власт, која се протеже још из времена освајачког типа, ипак у пракси, разпим осећајима, била је ослабљена нод утицајем типа радиности. Убијање деце одбачено је јавним уређењем и само с обзиром на немаштину и неопходност одгајити бар једно мушко дете, нравда се тако убијство. Јавно мњење ставља извесне сметње онима, који децу купују. С оном освајачком организацијом, која се развила код Јапанаца, дуготрајпим борбама, била је сиојеиа п дечја одлучна потчињепост. МИ-