Просветни гласник

наука и настава

55

На крају иека је поменуто, да је у сједињеним државама, које се још изодавна одликују својом напредном индустријалнбм органнзацијом, која се не уставља милнтаризмом, родитељска надмоћност много ионустила, тако да су мушка и женска деца изједначена. Тамо је постигнута независност у толикој мери, да младе девојке оснивају иарочите кругове и у њнма гаје присна пријатељства, а родитељи у томе нити их помажу, нити им одмажу. * 5јс Из наведеног реда нримера о различитом положају деце у другатвеном развитку јасно се види, да се слични односи параделно развијају као у иоложају жена. У најпрвобитнијим друтптвима, која су без писаних закона живела јонг нримитивним животом, родитељска је власт биланеограничена и страсти, задовољаване дневннм борбама са зверовима и другим људима, беху укроћаване у оихођењу с децом само инстиктивном наклоношћу према потомству. Рано развијеном потребом ратника, осветника и жртвеника снажио се очев осећај, а у томе су му били од номоћи и други разлози, лични и друштвени, који утицаху да бар мушка деца задобију извесан положај, докле женска остадоше и даље у старом иоложају, бага као младунци грабљивих зверова. Ти односи оца према спновима и нтћерима, који се у иапреднијим гомилама настаријег типа појављују и огатрије одликују (погледајмо развитак од живота паетирског к патријархалном), карактеригау и она другатва, која претежно остају освајачка, па ма'да су поникла из патријархалних гомила. Победа и потчињеност, који су последица ратних подвига, стварају деспотизам и ронско стање, како у организацији освајачкој, тако и у државној и породичној организацији. Иоложај деце, заједио с положајем жена, иење се на виши ступањ, када се карактеристичан знак ратништва и насиља почие ограничавати, потирати добровољном узајамном делатношћу. То пајбоље можемо познати исноређењем освајачких нецнвилизованих на.рода с другим неосвајачким; познаћемо испоређујући освајачко стање цивплизованих народа с њиховим стањем каснијим, индустријалним, најзад и испоређењем оних цивилизованих народа, који су још и сада у иеколико освајачки, са онима, који су сразмерно на високом ступњу индустријског развитка. Али тај је однос најјаснији, када ставимо покрај себе његова Факта. С једне стране видимо тај појав код дивљих нлемена у опште, докле живе трајно у освајачком стању, као и код великих освајачких народа старога века, да отац има неограничену власт над животом и смрћу своје деце. На другој опет страни видимо појав сасвим суиротан код неколико нецивилизованих, али мирољубивих и ироизводних племена, као и код најнапреднијих цивилизованих народа садагањега доба: то јест појав, да се живот деце сматра за светињу и да се мугакарцима и девојчицама даје слобода у пуном смислу. превео Срет. А. П.