Просветни гласник

54

ПРОСВЕТНИ гллсннв

суству очеву стајати као кииови, и смели смо се једио другом ирибдижити истом но н.сгову одласку из собс". Теи, који цитира Бомаршеа и РестиФа де ла Брентона, упозорава на то, да је та ауторитетна строгост очева била оишта. После револуције иак писаше један племић: „Код наших добрих прародитеља тридесетогодишаи човек био је у већој потчињености према глави породице, но данас седамнаестогодишњи младић." Па и рођена историја наша тврди то исто: Тако вели Т УггдШ о обичајпма петнаестог столећа: „Младе даме биле су васпитаване и у највишим круговима, не само строго већ управо тирански. Очева моћ бенте развијена прекомерно". Све до седамнаестог столећа „смела су деца у присуству својих родитеља само ћутке стајати или клечати и без изричног допуштења нису смела пред њима седети". И у књижевности последњег столећа сретамо се с јасним доказима дечје потчињености, што потпуно одговара тадашњем стању у држави. Тако је ушло у обичај оцу п мајци обраћати се са „Сире, Мадам", чиме се означавао њнхов ауторнтет. Даље, прп склапању бракова синови и шћери иотчињаваху се избору родитеља, што су сматрали за своју дужност. Али у овом столећу, једновремено с огромним развптком индустријализма п напретком слободнијег типа друштвеие организације, појављује се значајно растење слободе код омладине. То се јасно види из понашања према оцу, разговора с родитељима и целокупног држања према њима у животу. Сличне разлике дају се приметити п код више мање завојевачких друштава садашње Јевропе. Сразмерно внсоко развијени индустријални тип државне организације у Енглеској у вези је с начином опхођења с децом, који се мање оснива на принуђавању, но што је то случај у Немачкој и Француској, где државна организација није још индустријализмом толико измењена. Не гледајући на велику љубав према деци и на надзор над њима, какав находимо у Француској, ипак се тамо с њима ностуна много строже и у кретању су свом много ограниченија, но што је то случај код нас (у Енглеској) с нашом децом. Нарочито девојчице пе оетају нигде дома без материна надзора, а дечаци су у школи подвргнути војној дисцинлини. Поред тога врховни надзор родитеља продужава се чак и иа децу за брак дораслу^јер избор њихов у тој ствари има малу слободу. Па и у Немачкој влада у васпитању велика строгост, која одговара строгим државним законима. Тим поводом пише ми једна госпођа из Немачке, која је као учитељица у Енглеској доживела многа искуства: „Енглеску децу не тиранишу њихови родитељи, већ их само воде. Дух независности и личних ирава помаже се. С тога и појимам онога учитеља, који ми рече, да би радије учио двадесеторо деце немачке но једно енглеско ; нојимам га, али сам другога мишљења. Немачко дете, испоређено с еиглеским, готово је роб. С тога је учитељу, наоружаном ауторитетом, много лакше владати таким -дететом".