Просветни гласник

КОВЧЕЖНЋ

87

хаљину, на главу баца заннмљиву четвртасту ђачку капицу и одлази на час, или ако остаје код куће, наставља читање прекинуто прошдога дана. Озбиљан и вредан ђак затвара се у своју собу и ради по три часа без прекида, јер се боји да у току дана неће више добитп вреиена за учење. Посде мале закуске, с обзиром на Физичка вежбања, у току друге половине дана колежи остају празни, и мал .0 по мало на реци се појављује маса чамаца, пољана за игру крикета и тениса пуни се играчима, по алејама за јахање раздеже се топот коња, кроз жбунове и зелене ливаде промичу тркачи, који пролазе својих уобичајених шест или седам километара дневно. За време од три часа уживају у чистом зраку и сунцу и снаже своје развијене мишиће, који су већ очврсли непрекндним и сталним вежбањем још од ранога детињства. Поред свпх ових ручкова, спортова и примања, за учење, признајемо, остаје врло мало времена. Испити, којима се завршује свака од три године бављења у ОксФорду, права су Формалност. Они ни у колико не диче на наше тешке испите. А то је с тога, што колежи нису државне установе као код других, које спремају за поједина слободна занимања: будуће лекаре, адвокате или инжињере. Једина проФесија, за коју непосредно спрема учење у колежу, то је за проФесора за више школе и за свештенике. Но они ученици, који се одају оваквој каријери, састављају обично сасвим засебну класу. Они су обично питомци и групишу се сви заједно у једном колежу, где је жнвот скромнији и уздржљивији п где се више речником сдужи него доптом или весдом. Овп полажу специјалне испите, испите с иохвалом, који доказују њихово стварно знање. Што се тиче огромне већине ђака она дола.зи у ОксФорд само ради учења, немајући у виду какву непосредну корист од тога. Ово учење управљено је погдавито на изучавање кдасика (грчкпх и латинских), математике, историје и друштвених наука. Највећи део посла око предавања поверен је у сваком кодежу тако званим надзорницима иди репетиторима, који су плаћени по 10 до 12 хиљада Фрааака годишње. Они скупљају ђаке у мање групе ио својим собама, задаЈу им дневне задатке и поправљају им радове. Професори (имају по 25.000 до 50.000 динара годишње плате) држе предавања врло ретко, један пут преко недеље, а често пута један пут месечно, и ова предавања нису обавезна. Еао што се види, право з т чење није једини и искључивп предмет занимања у ОксФорду. Чисто теоријска знања сматрају се као излишан, често пута и опасан луксуз, а на универзитету се тражи више живот универзитетски него само учење у правом смислу те речи. Живот у кодезку. — Физичко васаитапе. — Жнвот у колежу удешава се према захтевима реалног живота. Он се стара, да оствари равнотежу свнх способности код човека и да све живе силе његове упути правилном и нормадном развијању.