Просветни гласник

90

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У колико је Фенелон био теоретичар у толико се г-ђа Ментенон трудила да практичкп реФормише девојачко васпитање. Кад је успео мади завод, који је основала за девојке из редова грађанских и нижег племства, пзмолила је у Луја XIV, те је завод у многоме рагаирио, закупио за њ пространо земљиште и подигао велику п згодну зграду. У завод су примане поглавито сиромашне кћери племићске и ОФицирске. Било их је свега 250, и све су биле издржаване и васпитане о трошку државном. Ученице, које су примане у завод, биле су апсолутно одвојене од својих родитеља и смеле су се с њима видети само четири иута у години и то увек цигло на по часа. У тадашњим приликама тај је завод био велика новина. Задаћа му је била, да васпита за живот и свет, противно школама манастирским. Госпођа Ментенон пригрлила је женску младеж с необичним жаром и нпје могла имати искреније жеље но да завод траје тако дуго као и Француска, а Француска тако дуго као цео свет. Особит је био свесно патриотски смер целог васпитања, који није никако изједначавао патриотизам с поштовањем према појединцима. Слично ономе што смо видели у Фенелона, и госпођа Ментенон више се бринула за васпитања морално но умно. Слично, као Фенелон, боји се и она једностраног васпитања умног и труди се, да сачува своје питомице од свих знања, која би могла у њих пробудити уображење и развити прекомерно само разум. Тога ради сматра да у историји није потребно давати потребна знања о старовековном животу: примери старовековног хероизма могли би разбудити неумесно уображење. Ни из новије историје не треба много знати: довољно је, ако ученице не побркају римског цара с кинеским или јапанским, краља енглеског или шпанског с краљем персијским или сијамским. Сматра да је главна ствар, да ученице добропамте ред, како су краљеви Француски један за другим долазили, што је управо наиван назор о значају и задаћи изучавања историје. Даље т ученице не треба много да читају, нарочито не световне списе. Књиге буде ненаситу љубопитљивост; девојцп је међутим довољно, ако зна дужности своје у породичном животу, ако се научи мужа слушати и за децу се бринути. Латипски језик и уопште туђп језици девојкама су ненотребнп. Стилистичка Француска вежбања била су ревносно вршена, — али погрешке граматичке радо су пропуштане. 0 тој ствари иише она сама овако: „Знате, да у оном, што жене пишу, има свагда тисућа погрешака граматичких, али је ту ииак и драж, која је реткост у списима људн." Особито су често приређиване позоришне представе. Не може се порицати, да је непосредно суседство краљевског двора у Версаљу неблаготворно утицало на васпитање у сансирском заводу. Кад се тиме развила у ученица надутост, неприродност, аФективност, госпођа Ментенон промени године 1692. сав правац васпитања, заведе много навика манастирских, на шта више и сам завод претвори у манастир августински, а целокупно васпитање доби правац искључиво практизки.