Просветни гласник
94
ПРОСВЕТНИ ГЛАСШ1К
Према броју наставних нредмета није одговарао број наставника, те су онп били преоптерећени како бројем предмета тако п часовима. Поред тога наставнике је мучио и терет материјалних непршшка, с којима су се има.ш борити, јер само наставници овакога једнога средњега завода могди су имати по 80 $ (960 динара) год. плате. И што су они за таку малу плату слулшли, то се има приписати само њихову пожртвовању. 1 ) То је трајало све до 1881. године. Та слаба награда осећала се у толико више, што су била ратна времена, у којима се одржати могло понајвпше само материјалнпм средствима. Људи, који су навикли живети у слободи, не могу себи ни представити онаке прилике. Богословија се борила и с оскудицом наставних иотреба — уџбеника, за читавих десетак година, од 1876. до 1885. Иоред тога Богословија није имала све до 1883. године ни једнога физнчког апарата, а ни сада нема ботанпчке ни зоолошке збирке, и ако је подигнута на степен Богословско-Учитељске Школе. Ту празнину увећавало је јогн и то, што ђаци нису имали никаквих књига, подесннх према ступњу њихова умнога развитка за лектиру. Истина, шк. библиотеци положно је темељ сам пок. Игуманов у књигама свога пок. сина Манојла, даље, ту је библиотеку највећма обогатио пок. Јастребов па у неколико и Ллсевић, али се ђаци нису могли њоме користити, колико би требало. Али, у колико се могу, добром вољом и жељом како ученика тако и њиховпх наставника, сви ти недостаци накнадити, школа није оскудевала. Ђацп, живећи у заводу, поред иначе затвореног живота у Призрену, у опште узевши потп]шо су били одани своме позиву. Наравно, да су у томе чинили изузетак понајвише ђаци из Призрена, који нису живели у заводу и којима је недостајало и оно, чиме су се они у заводу могли користити. Спрема оних првих осведочавала се на оннма, који су свршивши троразредну Богословију ступали у Учитељску Школу у'Београду, као и на оннма из Црне Горе, који, и ако нису били иретпостављани при примању у учитељску службу ђацпма цетињске школе, а оно нису били ни запостављани. У пројекту устројства Богословије био је предвиђен и интернат. Он .је постојао све до свршетка 1878.9. шк. године, па је ондаукинут п опет заведен у почетку 1890.|91. шк. године. Познато је, да добро уређени пнтернат замењује добро уређени задружни живот једне, у сваком погледу, честите породице. У толико је више требало настати да ннтернат прп Богословцји буде уређенији. Јер
] ) Сава Дечанац и пок. Илпја Н. Ставрпћ свршпли су духовпу академпју у Кијеву, а Милан Новпчић Вогословпју у Београду п био је ванредан ђак историјскофнлолошког Факултета В. Школе у Београду.