Просветни гласник
23(5
ИР0СВЕТ1Ш ГЛАСНИК
кћм Николе Брашована, српског учитеља из Вршда), и она је иоложила исшгг са одликом; 10 је учепица иоложило овај исиит с добрим и седам с довољним успехом; једна пма да ионово полаже псиит из једнога предмета, у коме је на испиту показала сдаб успех, и једна ученида лора ионовити део испит. На овоме испиту пало је у очп, да су ученице одлнчно знале латински језик, те су у овоме иредмету показале бољп успех, но мушкарци њихових година п разреда. 8 је учепица учило и грчки језик. Од ученица, којпма је призната зрелост, њих 13 сиремиће се за ироФесуру, осам ће учити медицину и једна ће се спремити за апотекарски иозив. * Побољшање стања аустријских наставника народних школа. — У Аустрпјп је, као и у многим другим великим и културндм земљама јевропским, стање наставника народних школа, према стању наставника наших народних школа, просто очајно. Плате су им сразмерно врло мале, право на пензију не стиче се тако лако и иосле толикога броја годпна, као у нас, а уз то је там. учнтељство изложено и многим другим незгодама, којих су, срећом, наши учитељи попггеђени. Све ово дало је повода, те су недавно представници аустријсвпх учитеља народних школа отишли корпоративно министру цросвете и умолилп га, да се побрине за побољшање учптељског стања. Министар је доста лепо иримио представнике својих учитеља, саслушао је њихове жеље, које су у истини биле скромне, али им није могао обећати никакве помоћи. Учитељи отворено исповедају, да им је положај врло очајан и траже, да им се бар толико плата иовиси, да се могу, према годинама службе, изједначити у илати с државнпм службеницима четири најнпжечинов.класе. Министар имније могао то обећатн, јер су аустријски учитељи данас тако мало награђени. да
би за ово повишење учитељских плата било погребно најмање 20,000.000 форината, те већ тога ради на то не би могао пристати ни једаи министар финанснја. Овом ириликом министар је иребацио учитељима за оштро писање дских учигељских листова, нашто је цредседник учптељског савеза одговорио, да та жучност у понеким учитељским листовима долазп само отуда, што је положај аустријских учитеља у ошпте врдо тежак, а уз то је и аустријска штампа ирема учитељима рђаво расположена, те све то изазива онакво писање. Он, вели, служи као учитељ четрдесет и осам години (дакле, тринаест година внше, што је у нас највећп рок учитељске службе, после кога се добива пуна пензија), али често осети, да га облије румеп стида, кад ступи у школу пред децу, а сети се, да су та деда могла читати у новинала свакојаке грдње противу учитеља. * Ружни знаци. — Недавно је осуђено осамнаест ученпка пештанскога универзитета, да изгубе неколико семестара, и да се за две идуће године не могу уписати на иештанеки универзитет. Осуђени су због једне у истини тешке кривице, која даје врло ружну сведоџбу о моралу ових ученика: они су ухваћени, да су у својим индексима фалсфиковали потицсе својих проФесора.
Школе у Русији Пример за угледање. — Источно од Фпнске, а северно од Петрограда, око језера Оњеге и Ладоге простире се олоњеска губернија, која сво.јим школама и љубављу п иажњом својих становника према школи и народној иросвети може послужити за углед многим и многим крајевима. Ова је покрајина у климатском погледу врло неподеспа за сваки културнији напредак, па и за народну иросвету; тамо су зиме врло јаке, и хладноћа