Просветни гласник

Б Е .1 Е Ш К Е

237

досгигве до 30° и више стененн Делзијевих испод нуле. И опет, у тако незгодним приликама и за сам живот, тамо се народае школе све више шире и деце је у школама све вшпе. Недавно је губернатор ове покрајине, која захвата 148.764 кв. км. простора и лма 370.000 становника, изјавио. како је у ово.ј иокрајини већ толико постигнуто , да основну школу снда походи 70% од деце, дорасле за школу. Захваљујући овоме мару према школи и ииеменост сеу народу све више шпри, те је сада већ 15% иисмених. Он се нада, да ће после извеснога броја година у тој губернији бити ретко наћи неинсмена човека, ако само не утрне у народу садашња љубав ирема школи. Ширењу писмености у народу ове губерније знатно ће помоћи и народне књижнпце, којих је овде све више и сада их већ има сразмерно готово више него но у једној другој губернији у Русији. * Педагошки музеји. — Сад се у Русији ради на оснивању иедагошких (школских) музеја. Тек пре три годиае, 1897.. педагошки су музеји службено заведени у Русији. Прошле године руско министарство просвете издејствовало је у цара одлуку, којом се педагошки музе.ји препоручују, као од.гично и врло моћно средство за пшрење просвете; боље, дакле, него ли што су и добро уређене књижнице. Зато сада и раде на оснивању ових музеја, на што је одређена и знатна државна помоћ, ма да се и у овој прилици рачуна много на приватну помоћ. * Женско свеучилиште у Москви. — Сви су изгдеди, да ће се у Москви у скоро основати женско свеучилиште. Већ се за то прикупљају и материјална средства. И -за ово има се у ирвоме реду захвалити приватној иницијативи и материјалној помоћп појединих родољуба,. као и за многе друге просветне . установе у Русији.

Недавно је В. Ј. Асграков из Москве приложио 100.000 рубаља као прилог за оснивање московског женског свеучилишта. Министарство просвете је са захвалношћу примило овај новац, пристајући на жељу дародавчеву, да овај новац употреби за основни капитал за оснивање женскога свеучилишта у Москви, дакле, у начелу пристаје на осннвање оваквога свеучилишта. Новац је одмах дат на приплод, да се капиталише до времена, када ће бити потребан да се утроши на оно, чему ,је намењен. Шволе у Немачкој Реалци и унивзрзитет. — Недавно се, по наредбп немачкога цара, састала комиснја од педесеторице немачкихпаучника, универзитетских професора и професора вппшх техничких школа, да већа о томе, може ли се ученицима, који су свришлп реалку, допустити, да се упишу на универзитет, што им до сад,а у Немачкој није доиуштано. Комисија је, у којој субили и историчар Момзен, богослов Харнак и филолог Вплановиц Мелендорф, донсла одлуку у корист реалаца : да, дакле, и свршеним реалцима треба оставитп слободан унис у универзитет, као што је то до сада било свршеним гимназистима допуштено. До сада се у Немачкој сматрало, да реалци, због тога што нису учили старе класичне језнке, не могу са усиехом слушати универзитетска предавања, јер је хуманистичкп правац наставе непрестано у Немачкој био на првом месту. Али велики полет прпродних и техничкпх наука последњих година учини, те сада у Немачкој ни најодушевљеније присталице класичних гимназија не тврде више, да је класична гимназија једина школа над свима осталим средњим школама. Еарактеристичаи је овај пример за познавање расположења у Немачкој арема реалци и свршеннм реалцима. Чувени немачки професор Ди Боа Рајмонд, као ректор берлинскога уни-