Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

247

се штампати у посебну књпгу пз подлистака „Дубровника", гдје је најприје излазила. Сад се је ево Богу хвала — дала згодна прилика, да је сваки ппсмени Србин набави, да и не говорнмо о преважном добитку за српску књижевност, у којој се без овакве књиго осјећала до сад голема празнина. Да подмири трошкове око штампања ове знамените књиге, обраћа се омладина српском народу, увјерена, даће наћи жељена одзива од своје браће у свијем странама, гдје Србин живи. Омладина ће се обратитн првијем књпжевницима срнскијем, који ће својијем записнма у Сиоменицу Д-м Ивана Стојановића окитити књигу честитога јубилара. Биће у њој и опширан животопис са сликом пишчевом. Штампаће се на доброј хартији и обухватнће преко 25 штамнанијех табака, а нретплатна ће јој дпјена бити 3 круне или дпнара. Новац пека се шаље на Јована Л. Перовића, иравника. Умољавају се гг. скупљачи, да пам јаве што ирпје број књига, које мисле да ће моћп протурнти у својој околннп, да можемо знати, колико ћемо примјерака датп у штамну." * Србин почасни члан московске духовне академије. — Далматински епиекоп, др. Ннкодим Милаш, изабранје, због својих радова богословске садржнне, за ночаснога члана московске духовне академије. Рускп је сннод потврдпо овај избор. * Почасни доктор ФИлосоФије. Приликом прославе петстогодншњнце краковскога универзитета, која је свечано извршена у мају ове године, од стране краковскога уннверзитета, изабран је за почасног доктора философије Радован КогиутиЛ, лектор словенских језика на нашој Великој ПЈколи. Кошутић је одличан зналац словенских језпка, нарочпто нољскога језика, и много је урадно на духов-

номе зблпжењу Срба н Пољака. Он је поред осталога израдио за Србе Пољску граматпку, коју је пољска крптпка оценпла као једну од најбољих пољских граматика, које су до сада објављене.

НО ВЕ КЊИГЕ II ЛТ1СТ0ВИ

књиге Сриска Краљсвска Академија. Оглед Француске библиограФИје о Србима и Хрватима. 1544.-1900. Прибрао н средио Никола С. ПетровиА. Београд. Државна Штамцарија, 1900. В. 8°, стр. XIV п 314. Од великога је националнога п књижевнога интереса да знамо , шта се све иише и мисли о нашем народу у књижевностима других , већих п напреднпјих народа. Тога ради је у књизи, чији је натппс горе избележен, оглед, да се побележе свн сииси и састави, дела, брошире, па п расправе п чланцп у повременим листовима), који су до сад штампанн на француском језику у Јевропп, а у којима се говори „о нашем народу н о земљама које он насељава, о животу његову, о делима и о творевннама у свима његовпм мпогобројннм манпфестацијама." Овај је оглед израђен с највећнм маром, те су у њему побележенп и ако не баш сви, а оно на сваки начин сви познатијп списи и састави о Србима и Хрватима, који су од 1544. до 1900. годпне објављени у Јевропи, па француском језику. Свакоме ко се интересује народном нам нсторнјом, парочнто новнјом историјом нашом, ова ће књига врло корисно послужитн, као п свакоме ономе, ко буде желео што боље иознатп наш варод у ирошлости п садашњости. Натниси поједнних сниса и састава сређени су азбучннм редом ио ппсцима и годинама. Сиисп и састави безпме-