Просветни гласник

В В Л Е III К Е

249

бирањем н издавањем старпх текстова н сиоменика; у трећем се одољк.у говори о Шафарикову сабирању грађе за етару и новију географију јужнословенских земаља, првим историјскнм студнјама и његовим „Словенским Старивама"; у четвртоме одељку се говори о лингвистичким радовпма ТПафариковим, и у петоме о значају Шафарикова рада у опште, Шафариковим одиосима ирема Словеннма н утицају његова научнога рада на Србе н остале јужне словене. Овај посао ироф. Томића израђен је са ретким маром; у њему је и потпуно и верно приказан свеколики књижевни и научни рад великога Шафарика. Томић се овим својим послом досгојно одужио и спомену велнкога Словенина, који је и нас Србе много задужно, и поверењу Матице Сриске, која му се за нзраду овога носла бнла обратила; овим својнм радом зиатно је помогао, да у пас Срба буде што трајније сећање на жнвот и рад Павла Јосифа Шафарнка. * Школски Музеј у Београду. III. Извештај за 1899. и 1900. год. Саставио Д. Ј. ПутниковиЛ, учнтељ, управник Школског Музеја. Београд. Штамнарија Светозара Ннколића, 1900. В. 8°, стр. 27. Ово је већ трећи годишњи нзвештај о Школском Музеју у Београду. У њему се у кратко приказује иапредовање ове установе и рад у њој у минулој школској години, па је уз извештај о овоме и чланак управника Школскога Музеја „Важност и нотреба Школског Музеја у Србпји", прештампан нз Учнтеља. Школски је Музеј у мннулој години увећао своју имовину за 1.568'30 дннара, ц то поглавито ноклонима. Свега сада у овоме музеју има 2868 књига, 720 комада слика н мапа, 1213 комада наставних средстава, 293 комада школских потреба н 1811 ђачких и учнтељских радова. *

Извештај 0 Гимназијп Краља Александра Г. За школску 1899.-1900. годину. Београд. Штампано у Државној Штамнарнји Краљевине Србије, 1900, В. 8, стр. 276. Нанред је у овоме извештају нрилог проф. Петра А. Тние „Гнмназнја Краља Александра I у XIX веку", грађа за историју овога завода (на 227 страна), па су онда редом ови одељди, у ко.јпма су подаци о школи и настави у њој: Наставничко особље, Уџбеници, Лектнра из латинскога језика, Писмени задаци, Испитн зрелости, Научна средства, Школски летопис, Главније наредбе миинстарства просвете, Статистика учепика, Класификација ученика, Извештај школских лекара, Наредбе за нову школску годину. У минулој години радило је у овој школи 56 наставника са 612 часова недељно. Ученика је бнло : у почетку школске године 828, па крају школске године 755. Ио успеху бнло је ученика: одличних 90 или 11,92°/ 0 , врло добрих 139 или 18,39°/ 0 , добрнх 336 нли 45,55%, понавља псппт 120 или 15,89°/ 0 , иопавља разред 60 илн 7,94%, губи право на дал,е школовање 10 нли 1,31%. * Гимназија Вука Стсф. КараџцИа. Извештај о раду и ученичком напретку у школској 1899.—1900. годнни. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљовние Србнје, 1900. В. 8°, стр. XVI и 211. После говора директорова о школској видовданској свечаностн, у овоме јо извештају прилог проф. Миленка М. Вукнћевића „Гимназнја Вука Стеф. Караџпћа, њен постанак и развитак", (на 151 страни), паје иза овога други део, извештај о школи, у коме су ови одељци: Наставничко особље, Народбе министра просвете, Школскн летопис, Наставна средства, Уџбеницн, Писиени задаци, Екскурзије и излети, Ученичкн пзлети, Стање учеиичког здравља, Класифнкација, Те-